Vernici iz Kisača na pokloničkom putovanju u Severnoj Makedoniji

U čast prazniku Mala Gospojina

KISAČ – U četvrtak, (19.09.), u organizaciji službe za poklonička putovanja Eparhije bačke „Svetinjama u pohodeˮ, a u susret prazniku Mala Gospojina, verni narod iz Kisača, Veternika, Novog Sada i Stepanovićeva je, predvođen sveštenicima Lazarom Majstorovićem i Ognjenom Verićem, u kasnim večernjim časovima krenuo na pokloničko putovanje u Severnu Makedoniju.


Posle noćne vožnje, u petak 20. septembra, u ranim jutarnjim časovima hodočasnici su stigli u manastir Sveti Prohor Pčinjski i uzeli učešća na Liturgiji na kojoj su se i pričestili i poklonili svetim moštima. Ukrepivši se u obnovljenom i uređenom konaku u sklopu manastira, prelaskom državne granice putovanje se nastavilo ka svetinjama u Makedoniji.

Prva svetinja u Severnoj Makedoniji, kojoj se verni narod poklonio, je manastir Svetog Đorđa, velelepna zadužbina svetog kralja Milutina iz 14. veka u selu Staro Nagoričano nedaleko od Kumanova. Poklonici su bili oduševljeni arhitekturom i freskama starim sedamsto godina, a koje odolevaju zubu vremena. U neposrednoj blizini ove velelepne svetinje, verni narod je posetio Zebrnjak, spomen-kosturnicu koja je podignuta 1937. godine, a u kojoj su pohranjeni zemni ostaci 678 srpskih vojnika, poginulih u Kumanovskoj bici 1912. godine, za vreme Prvog balkanskog rata. Ova monumentalna spomen-kosturnica, nekadašnje visine 48,5 metara, bila je najveći vojni spomenik na Balkanu, sve dok je nisu srušili bugarski okupatori 1942. godine. Do izgradnje spomen-kosturnice, zemni ostaci postradalih vojnika su čuvani u pomenutoj zadužbini Svetog Kralja Milutina.

Poklonivši se div-junacima na Zebrnjaku i usput razmišljajući o njihovoj žrtvenoj ljubavi prema Bogu i rodu srpskom, verni narod je u popodnevnim časovima pristigao u Ohrid i u večernjoj šetnji upoznavao se sa lepotom ovog grada.

U subotu, 21. septembra, na Malu Gospojinu, posle posete crkvi Bogorodice Perivlepte, hodočasnici su uzeli učešća na svetoj Liturgiji u crkvi Bogorodice Kamenske. Posle Liturgije nastavljena je poseta starog gradskog jezgra Ohrida. Idući živopisnim uličicama prema crkvi Svetog Klimenta na Plaošniku, upečatljiva je bila priča lokalnog vodiča o zanatlijama tog vremena i o bolničkim crkvama Presvete Bogorodice i Svetog Nikole, u vreme epidemije zaraznih bolesti u ovom delu Evrope, što svedoči da je Crkva pored duhovnog zdravlja brinula i o telesnom zdravlju ljudi kada je to bilo potrebno. Posetivši crkvu Svetog Klimenta, poklonici su potom posetili i crkvu Svetog Jovana Kanea, koja se prepoznaje kao jedan od ohridskih simvola, smeštena u prekrasnom delu uz Ohridsko jezero.

Ubrzo potom, šetnjom po obali jezera narod se uputio u crkvu Svete Sofije, posvećenu Premudrosti Božjoj koju Bog nesebično daje onima koji je traže i kojima je ona potrebna.

Posle kraće pauze, hodočasnici su se ukrcali na brod Armada i tokom jednoipočasovne vožnje Ohridskim jezerom stigli do manastira Svetog Nauma. Usput su poklonici imali priliku da vide nesvakidašnje selo na vodi i pogled na planinu Galičicu koja deli Ohridsko od Prespanskog jezera.

Dolaskom u manastir Svetog Nauma i poklanjajući se njegovim svetim moštima, poklonička grupa uverila se da je Ohrid parče raja na zemlji, ukrepivši se u veri, nadi i ljubavi. Na ovom parčetu neba na zemlji jedno vreme je boravio sveti Vladika Nikolaj, kao episkop ohridski, ostavivši neizbrisiv trag u srcima kako Ohriđana, tako i u dušama svog verujućeg naroda u Severnoj Makedoniji. Najpoznatija njegova štiva koja je ostavio iza sebe, za buduće naraštaje da i u njima pronalaze smisao života jesu i Ohridski prolog i Molitve na jezeru su napisana u ovom manastiru. Posle posete svetinjama narod je šetao uživajući u lepoti prirode, kojom je manastir okružen, a potom se autobusom vratio u Ohrid.

Pred zoru, u nedelju 22. septembra, poklonici su vožnjom kroz Debarsku oblast stigli na svetu Liturgiju u manastir Sveti Jovan Bigorski, koji po svom izgledu i manastirskom poretku podseća na manastire na Svetoj Gori. Ovaj manastir odiše svojom upečatljivom lepotom jer je okružen netaknutom prirodom Nacionalnog parka Mavrovo i žuborom reke Radike koja je pritoka Crnog Drima.

Posle svete Liturgije, za koju su mnogi rekli da im je najlepša na kojoj su ikada prisustvovali, hodočasnicima je ukazana čast da budu i na trpezi ljubavi tokom koje se moglo čuti čitanje besede svetog Vladike Nikolaja i da prisustvuju u litiji po svetogorskom poretku od izlaska iz hrama, ulaska u trpezariju i povratka u hram, gde se narod poklonio moštima koje se nalaze u hramu.

Osveženi vodom sa izvora u Bigorskom manastiru, vernici su krenuli put Skoplja, gde su se u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice poklonili kopiji ikone Bogorodice Trojeručice, koja je doneta u hram uoči Male Gospojine i imali su priliku da se prošetaju centrom ovog nekada carskog grada.

Obogaćen ovim prelepim hodočašćem, verni narod se u kasnim večernjim časovima vratio u Veternik.

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde