Višeslava (44) i Milomir (46) Miailović vlasnici su pekare u Zemunu, koja godinama nudi mogućnost trudnicama da za svega jedan dinar pazare čuvenu ivanjičku pitu krompirušu, a sada i svakom svom zaposlenom nude pomoć od 100.000 dinara ukoliko dobije dete. Na ove humane poteze podstakla ih je lična borba – 18 godina su Miailovići pokušavali da dobiju dete, dok nisu dobili svog – Srećka.
– Osamnaest godina i 240 dana, kako broji moj muž, pokušavali smo da dobijemo dete. A onda sam posle pet veštačkih oplodnji ostala trudna i sada naš Srećko ima četiri godine – ovako za „Blic“ počinje priču Višeslava Miailović.
Njen suprug Milomir došao je na ideju, kada je ostala u drugom stanju, da svakoj trudnici do Srećkovog 18. rođendana naplaćuju ivaničku krompirušu simboličan jedan dinar. Zašto baš ovu vrstu, a ne neku drugu pitu? Miailovići su poreklom iz Ivanjice, a tamo raste najbolji krompir, objašnjava Višeslava.
– Ideja je bila da ponudimo koliko možemo. A pekara se nalazi blizu doma zdravlja, pa prolazi mnogo trudnica. Za Srećkov prvi rođendan, 18. septembra 2015. svim bebama koje su se rodile u Zemunskoj bolnici na taj dan, dali smo vaučere od 5.000 dinara, a mamama, naravno, ivanjičku krompirušu – priča ova humana žena, prisećajući se da su tada darovali sedam beba.
Ona kaže da ih je na najnoviji humani potez, da sa 100.000 dinara podstaknu i pomognu svoje zaposlene koji žele da dobiju dete, inspirisala državna borba za povećanje nataliteta, ali i jedan još ličniji razlog.
– Nama niko nije pomogao kada smo se borili za Srećka – kaže Višeslava, i priznaje da je bilo izuzetno teško, a da se te posledice osećaju i dalje.
– Plaćamo kiriju i živimo kao podstanari u vešernici, ali nama privatnicima je valjda lakše nego drugima, pa hajde da pomognemo koliko možemo. Nemamo ništa, izvlačimo se iz dugova i kredita. Ostala sam trudna nakon pete vantelesne u Pragu. Ja sam već bila i odustala, jer su najveći problem uvek pare, ali moj muž je optimista, stalno je govorio: „Da probamo još ovaj put“ – priča naša sagovornica.
Ona dodaje i da se njen suprug Milomir vodi parolom „Ako ne daš, ne možeš ni da dobiješ“, a Milomir se nada da će dobiti – stan na lutriji!
– Sada je cilj da obezbedimo Srećku stan. Mora da se radi da bi se Srećku kupio stan – odlučna je Višeslava, i kaže da se radi i te kako naporno.
– Došla sam na posao noćas u pola dva, a Srećka je u vrtić jutros odvela jedna moja radnica.
Višeslava naglašava da njihova želja da budućim roditeljima, zaposlenim u njihovoj pekari, daju 100.000 dinara nije reklama već da zaista imaju potencijalnih roditelja.
– Od kad smo otvorili pekaru 2007. godine, kod nas je osam, devet trudnica „prošlo“, radilo, porodilo se… I to sve dok ja nisam bila trudna, pa mi je tada teško padalo – priznaje ona i kaže da osim nje i supruga, u ovoj pekari trenutno rade tri prodavačice i dva majstora.
Da ih je dugo pratila loša sreća svedoči i činjenica da je na dan kada je trebalo da lekari odluče hoće li putovati u Prag na petu vantelesnu oplodnju, Višeslavi umro otac.
– Poslednji pregled u Beogradu, pred Prag, imali smo 6. januara popodne, a tog jutra mi je preminuo otac. On jedini nije upoznao Srećka. U međuvremenu su preminuli i roditelji mog muža, ali oni su imali prilike da Srećka upoznaju – zaključuje Višeslava Miailović u razgovoru za „Blic“.
Српски језик 
Slovenčina 
