You are perfect!

Razgovaram danas sa meni važnom osobom i kao uvek „kužimo svijet“ uz šoljicu kafe. Kaže mi:“Primetila sam da u poslednje vreme izbegavam ljude koji me preterano hvale.“ Složili smo se da je to logično, iza svake preterane hvale stoji idealizacija, iza svake idealizacije ljudska očekivanja.


Ljudi nas često guraju u sliku kakvu žele, kakva im treba od nas, i kao da nas obavezuju da ih ne razočaramo. Ma koliko prijalo kada vas neko hvali, to ume biti težak teret u budućnosti. Da parafraziram Frica Perlsa – „Nisam ja ovde, na ovom svetu, da bih se tebi dopao, niti ti postojiš da bi se meni dopao, ako se nadjemo (u tom uzajamnom dopadanju) – ništa lepše, ako ne, idemo dalje.“

Najviše šanse za dobar ljudski odnos dajete sebi i drugima kada počinjete da prihvatate druge, ne da ih menjate po svojim željama, među njima će biti onih koji vam se dopadaju i onih koji vam se ne dopadaju, krajnji rezultat vodi do – želim i dalje da ostanem u tom odnosu ili ne želim, i nema krivih i nevinih.

Nataša Đurica je psiholog i psihotarapeut, a njen blog „Putevi duše“ su pisane refleksije njenog dugogodišnjeg psihoterapijskog i ličnog iskustva.

Idealizacija je samo druga strana očekivanog i nameštenog razočarenja, koje će se pojaviti kada idealizacija više ne bude mogla da se održava. Ko smo mi da očekujemo da se ljudi ponašaju na način koji se nama dopada i da ih osuđujemo ako to ne rade? Ništa lepše nego prihvatati i biti prihvaćen onakav kakav jesi.

Sve je u slaganju dve osobe.

Osoba sa kojom vam je dobro, koja vam podiže nivo životne energije, koja vas pažljivo sluša i čuva vaše tajne, kojoj verujete i koja veruje vama, koja će vas podržati u svakoj situaciji bez osudjivanja, uz koju ste najbolja verzija sebe, to je ono što nam treba. Uz tako dobar odnos i svađe su u redu (šak potrebne radi poboljšanja odnosa), nesporazumi takođe, jer nas ono dobro u tom odnosu vraća i miri i motiviše za rešenja i kompromise. Nekada dobra prijateljstva i inspirišući partnerski odnosi prestaju to da budu, i to je u redu, dešava se, niko to ne želi, i opet nema krivih i nevinih.

Sve je to deo života. Što manje idealizujemo sve više prihvatamo, oslobadjamo se razočarenja i ogorčenosti, i stvaramo najbolje uslove za bliskost. Idealno ne postoji, a i kad bi postojalo služilo bi za vitrinu, mnogo više nego za život.

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde