Malo ko od današnjih Tovarišana se seća da su pre Drugog svetskog rata njihove komšije bile Podunavske Švabe, a još manje njih zna da je jedan od njih postao ugledan kompozitor u Austriji, po kojem se danas zove čak i muzička škola u Lajbnicu.
Franc Koringer rođen je 19. juna 1921. godine u seljačkoj porodici u Tovariševu, koje je tada bilo multietnička zajednica Srba i Nemaca. Još kao mladić pokazao je veliko interesovanje za muziku svoje zajednice, kako Nemaca tako i drugih naroda, što će se odraziti na njegov kasniji stvaralački život. 1941, mađarska vojska okupira Tovariševo, a od aprila do juna sledeće godine boravi u Gracu i dobija stipendiju za pohađanje Konzervatorijuma u Gracu (Steiermärkisches Landeskonservatorium). Učio je komponovanje, a svirao je violinu i klavir. Kraj rata je sačekao u Gracu kao student, a njegova porodica je krajem 1944. godine proterana iz svog rodnog Tovariševa, u koje se Franc nikada nije vratio.
[rev_slider alias=“slider-2″][/rev_slider]
Diplomirao je 1950. godine, a već sledeće godine postaje profesor u mestu Arnfels, kod Lajbnica. U ovom periodu, tačnije 1952. godine, piše svoje prvo velik odelo, simfonijsku poemu „Pasija Podunavskih Švaba“, inspirisanu proterivanjem njega i njegovih sunarodnika širom Istočne Evrope. Delo je premijerno izvela je filharmonija grada Graca predvođena dirigentom Karlom Randolfom. Ovo delo bilo je pisano u stilu poznog romantizma, pod velikim uticajem Riharda Štrausa, a sam Koringer je pokazao izuzetnu tehniku komponovanja. Sastoji se iz tri stava: prvi opisuje Podunavske Švabe u svojoj domovini i obavljanje žetve. Drugi stav opisuje rat, stradanje i konačno proterivanje naroda, a treći stav njihov novi početak na Zapadu.
Već 1955, sa samo 34 godine, postaje direktor novosnovane Muzičke škole u Lajbnicu. To mesto je zadržao sve do 1981. Šezdesetih godina, Koringer je napisao zbirku „Šest panonskih igara“, komponovanih i premijerno izvedenih u periodu od 1965-1968. U zbirci se, između ostalog, nalaze srpsko kolo i mađarski čardaš, kao i druge poznate igre naroda Vojvodine. Delo je naišlo na pohvale širom Austrije i izvođen je od strane tada novoosnovanog Bečkog radijskog simfonijskog orkestra. Osim toga, piše i duhovnu i kamernu muziku. Sve u svemu, iz Koringerovog pera je izašlo preko tri stotine kompozicija. Napisao je 16 orkestarskih i 22 dela kamerne muzike.
U međuvremenu je od 1965-1976. predavao muzičku teoriju na Konzervatorijumu u Gracu, a od 1975. do 1991. predaje muzičku teoriju na Umetničkoj akademiji u Gracu. 1991. godine odlazi u penziju i te godine Muzička škola u Lajbnicu dobija njegovo ime. Iste godine dobija i Zlatnu medalju Štajerske za svoj rad. 1996. godine Hugo Mali objavljuje knjigu „Život i delo Franca Koringera“. Volfgang Supan, profesor sa Instituta za etnomuzikologiju u Gracu, opisao ga je kao „jednog od najuspešnijih kompozitora Štajerske u drugoj polovini XX veka“.
Franc Koringer umire 19. decembra 2000. godine, u 79. godini života, u Vildonu kraj Lajbnica. Iste godine nagrađen je Zlatnom medaljom Graca za svoj doprinos horskoj muzici. Rodno mesto nije video nakon Drugog svetskog rata, i danas je tamo potpuno zaboravljen.
Možda će Vas zanimati:
Српски језик 
Slovenčina 