Počevši od 2005. godine, kada su 192 zemlje članice Svetske zdravstvene skupštine Svetske zdravstvene organizacije proglasile njegovo međunarodno obeležavanje, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi redovno se obeležava na globalnom planu.
14. jun kao datum obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi, izabran je iz posebnog razloga – na ovaj dan, 1868. godine rođen je slavni austrijski naučnik dr Karl Landštajner, čije je otkriće ABO sistema krvnih grupa ovenčano Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1930. godine. Slaveći datum kada je rođen jedan od pionira savremene transfuziologije, udružujemo se u zajedničkoj nameri sećanja na važna dostignuća iz prošlosti ove grane medicine, zajedno sa odlučnim pogledom u budućnost.
Svetski dan davalaca krvi je počeo da se obeležava 2004. godine u Johanezburgu. Dana 23. maja 2005. godine skupština Svetske zdravstvene organizacije je usvojila rezoluciju kojom se saglasila da se ovaj dan obeležava svake godine i preporučila zemljama članicama da on postane sastavni deo nacionalnih programa za povećanje broja dobrovoljnih davalaca.
Kako postati dobrovoljni davalac krvi?
Ukupno, postupak davanja krvi sa pridruženim medicinskim i administrativnim procedurama traje oko 30 minuta. Zainteresovana lica popunjavaju upitnik za davaoce, obavljaju registraciju, zatim im se određuje nivo hemoglobina i sledi lekarski pregled, nakon čega će lekar odrediti da li će osoba tog dana dati krv.
Krv se daje iz vene na pregibu lakta, pri čemu se koristi sterilan pribor za jednokratnu upotrebu, a nakon obavljenog davanja krvi, davaoci mogu da se posluže obrokom zahvalnosti. Korist koja se postiže davanjem krvi je višestruka – iz date jedinice krvi odvajanjem eritrocita, trombocita i krvne plazme, postiže se korist za najmanje jednu osobu koja će neke od krvnih produkata primiti, dok je najčešći slučaj da to bude tri i više osoba, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Српски језик 
Slovenčina 