Dr Zoran Milivojević, srpski psihoterapeut i autor brojnih knjiga o psihologiji ljubavi, otkriva glavne uzroke nesrećnih brakova.
– Birajući partnera, ne slušajte samo srce, spojite srce s mozgom. Osoba koju volim i veza dve su odvojene kategorije – govori Milivojević, citirajući Stanislava Feldmana, prenosi Opanak.
– Često kad nađemo osobu koju volimo mislimo da će veza biti u redu, a na partnersku terapiju, na primer, dolaze ljudi koji se jako vole, ali ne mogu da ostvare stabilnu vezu jer imaju različite koncepcije veze.
[rev_slider alias=“lela_koz_salon-„][/rev_slider]
Zato kad birate ne treba gledati samo osobu, već čuti i kakvu vezu ta osoba želi, želi li decu ili ne, kakvi su joj stavovi o odgoju, kakav ima odnos sa svojim roditeljima, jer na ovim prostorima roditelji se često mešaju u brak svoje dece.
Bitno je i kakav ima odnos prema novcu, kako reaguje u konfliktima, kakav joj je odnos prema radu, jer ako je jedno radoholičar, drugi će se osećati usamljeno i zapostavljeno, a onaj prvi sputano.
Važan je i odnos prema seksu; nakon zaljubljenosti seks često postane problem, u fazi zaljubljenosti ljudi su hiperseksualni, a kasnije nedostatak seksa uzrokuje frustracije – kaže Milivojević i dodaje:
– Obratite pažnju i na to koliko je partner ljubomoran; u početku može još i prikrivati taj osećaj, ali kasnije se ljubomora, ako je izražena, pretvori u problem.
Ljubomoran partner misli da ne zaslužuje da bude voljen ili je nekad bio povređen pa se boji da će mu se to ponoviti.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Zaljubljenost je kulturološki uslovljena.
– Zapadnjacima je čudno kad kažem da zaljubljenost nije čoveku inherentan, prirodni osećaj, ona se pojavljuje samo u onim zajednicama gde postoje mitovi i priče koje povezuju ljubav i sreću.
Na primer, u Aziji takvih mitova u njihovoj tradiciji nema, pa se ljudi u tim društvima ne zaljubljuju, već imaju sasvim drugačiji model biranja partnera, a njihove veze su stabilnije nego ove u našem delu sveta.
Takvih mitova vezanih uz zaljubljenost nema ni u tradicionalnoj Africi. Postoji jasno i tamo i u tamošnjim predanjima to da se neko nekome sviđa, ali ne i očekivanje da će samo uživati u tom odnosu do kraja života.
Često mi na psihoterapiju dolaze žene u kasnim 30-ima koje ni u tom dobu još nisu našle pravog.
Reč je o lepim, uspešnim, pametnim osobama koje biološki sat gura prema majčinstvu, ali imaju nerealne kriterijume kakav treba da bude otac njihovog deteta.
Neke od njih i uspeju da realizuju vezu, rode jedno dete, iako su priželjkivale dvoje ili više, ali do toga ni ne stignu. I to se na kraju odražava na društvo, broj stanovnika se smanjuje, a posledice toga su višestruke po celu zajednicu.
Da li je, naoružan teorijom, i sam uspeo da ostvari srećnu vezu?
– I ja sam bio pun zabluda, mnogo se puta zaljubio, razočarao i oko 40. sam uspeo da se srećno “sastavim”. Sad imam 59 i živim to što govorim, imam zadovoljavajući emotivni život.
Možda će Vas zanimati: U Kulpinu – ljubav se ovde dogodila
Српски језик 
Slovenčina 
