Ukoliko ne bude kiše narednih dana, žetva ranih sorti pšenice počeće najkasnije tokom vikenda, što je znatno ranije nego proteklih godina, odnosno za dve do tri sedmice.
U ovoj žetvi rod pšenice skidaće se sa oko 625.000 hektara i očekuje se da ćemo je imati zbog suše samo 4,7 do pet tona po hektaru, odnosno da će ovogodišnje pšenice biti malo iznad 3,1 milion tona, što je više nego dovoljno za domaće potrebe, pošto nam treba oko 1,7 miliona tona.
U novu žetvu ulazimo sa najmanje 1,5 miliona tona tržišnih viškova pšenice, pa ćemo za izvoz na strana tržišta, računajući ovogodišnji rod, imati najmanje 2,7 tona hlebnog zrana.
Berzanska cena stare pšenice trenutno je 23,5 dinara bez poreza na dodatnu vrednost (PDV), odnosno 25,8 dinara sa PDV-om. Ratari očekuju da se ta cena neće zadržati kada krenu prvi otkosi već da će novi rod biti jeftiniji za dva-tri dinara kada krene otkup, jer se godinama unazad cena pšenica spuštala čim krene žetva.
625.000 hektara imamo pod pšenicom
Zadružni savez Vojvodine nije još izračunao koliko bi trebalo da vredi novi rod pšenice, a ni otkupljivači o ceni novog roda se ne oglašavaju. Samo ratari ističi da je trenutna cena pšenice sa PDV od 25,8 dinara najpribližnija realnoj ceni novog hlebnog zrna koji treba da košta 30 dinara.
Ratar iz Inđije, Radoslav Adamović, kazao je da bi nova pšenica trebalo da košta oko 30 dinara sa PDV-om. Zemljoradnik iz Turije Saša Atanasković dodaje da je za poljoprivrednike poželjna cena novog roda od 27 do 30 dinara sa PDV-om.
„Kada saberemo podsticaje koje smo dobili za biljnu proizvodnju 18.000 dinara po hektaru i gorivo po subvencionisanoj ceni i 17.000 dinara koji su nam obećani za sertifikovano seme, kilogram novog roda pšnice treba da košta od 27 do 30 dinara“, kazao je Atanasković. Napomenuo je da u žetvi neće biti velikih prinosa zbog suše tokom marta i aprila, već prosečnih i ispod proseka do najviše oko 5,5 tona po hektaru.
4,7 tona po hektaru očekuje se da bude prosečan prinos
Poljoprivrednik Adamović naglasio je da na poljima ima različite pšenice.
„Niska cena pšenica prošle godine i visoki troškovi setve doprineli su da nisu svi zemoljoradnici bili u finansijskoj mogućnosti da u potpunosti primene agrotehničke mere pa će prinosi varirati od njive do njive. Biće i prosečnih prinosa i znatno ispod proseka jer je suša doprinela da hlebnog zrna u ovoj žetvi imamo manje. Da je normalna godina i da se očekuju prinosi od sedam tona po hektaru, kilogram nove pšenice mogao bi da vredi i 27,5 dinara sa PDV-om, ali pošto će takve prinose imati malobrojni poljoprivrednici, novo žito treba da bude skuplje za dva i po dinara – 30 dinara sa PDV-om“, kazao je Adamović i dodao da ratari koji budu imali ispod dve tone po hektaru neće imati vajde ni da žito košta stotinu dinara kilogram.
Ne prodavati po svaku cenu
Agroekonomski analitičar iz Info tima logistika, Aleksandar Kutlešić, naglašava da je trenutno realna cena žita oko 26 dinara, koliko i košta na Produktnoj berzi Novi Sad. Savetuje poljoprivrednike da novo žito čuvaju i ne prodaju odmah, već da sačekaju da vide koliko će žita biti u žetvi u svetu, posebno u Crnomorskom regionu.
„Već sada se procenjuje da će žita u Rusiji i Ukrajini biti za 10 do 15 miliona tona manje, što je oko osam do deset posto svetskog uvoza. Manje pšenice očekuje se i u zemljama EU. Na tržištu kao kupac očekuje se da se pojavi i Indija, koja pet godina nije uvozila pšenicu. To su razlozi zašto naši ratari treba da budu strpljivi i čekuju da domaća pšenica bude skuplja jer je Srbiji poznata kao izvoznik tržišnih viškova žitarice“, naveo je Kutlešić.
Српски језик 
Slovenčina 