Nakon testiranja predškolaca u Srbiji, zapaženo je da je svaka generacija sve bolje informisana i da se dobro snalazi u digitalnom okruženju, ali se kao problem javlja nedostatak pažnje i koncentracije, podseća defektolog oligofrenolog Dragana Stanisavljević.
„Svako učenje počinje pre svega pažnjom, koja može biti spontana i voljna“, kaže Stanisavljevićeva.
Kako navodi,bez obzira na razlike između ova dva tipa, ne možemo ih razdvajati ni suprotstavljati.
„Često roditelji navode da dete ume da se zaigra u dužem vremenskom intervalu ukoliko je aktivnost u skladu s njegovim interesovanjima. Ali za postizanje nekog cilja ne možemo se baviti samo onim što želimo i što nam je samo po sebi privlačno i zanimljivo. Npr. predškolac uživa u pričama o svemiru, ali ne želi da vežba grafomotoriku, jer ga to zamara. Ali ukoliko mu damo zadatak da pomogne astronautu da dođe do rakete tako što će pratiti isprekidan, vijugav put i odleteti u svemir, sam ishod aktivnosti nije odbijanje već prihvatanje. Koncentracija je jedna od karakteristika pažnje, a kada je dobra, drugi podražaji nas ne mogu odvratiti od onog čime smo zaokupljeni: ona omogućava đacima da npr. prate na času učiteljicu, a da se pritom ne osvrću na buku koja dolazi spolja“, kaže naša sagovornica.
Za lakši prelazak iz vrtića u školu
Redovno čitanje priča, razgovor i postavljanje pitanja, igre koje podstiču motoriku (vajanje plastelinom, bojenje, lepljenje, seckanje), kao i podsticanje samostalnosti, mogu znatno olakšati prelazak iz vrtića u školu. Važno je stvoriti i pozitivnu atmosferu kako bi dete bilo motivisano i radoznalo kada krene sa učenjem, smatra Divna Vukašinović.
Prema rečima logopeda Divne Vukašinović, učitelji sa kojima sarađuje primećuju da deca dolaze u školu sa slabijim predznanjem, što otežava početno učenje čitanja i pisanja, a roditelji se pitaju zbog čega je tako.
„Mališani previše vremena provode u pasivnim aktivnostima, igrajući igrice ili gledajući Jutjub, zamenjujući time interakciju sa vršnjacima. Zbog ubrzanog načina života, roditelji često nemaju dovoljno vremena da se posvete pripremi dece za školu i navode mi kako se ranijih godina više vežbalo u predškolskim grupama uz radne listove i igrice „Na slovo, na slovo”, a i sama primećujem da sve veći broj šestogodišnjaka nepravilno izgovara glasove. U tom uzrastu trebalo bi da koriste oko 2.500 reči, a u jednoj rečenici pet-šest. Kroz igre mogu da nauče da prepoznaju slova, a ističem značaj prepoznavanja rasporeda glasova u rečima“, kaže naša sagovornica.
Uticaj interneta i gedžeta
Polazak u prvi razred lane je odgođen za 4.000 hrvatskih mališana. Negativan trend nastavio se i ove godine: samo u u Splitsko-dalmatinskoj županiji gotovo 600 dece (svako osmo) pokazalo je nedovoljnu psihofizičku zrelost, što se pripisuje pogubnom uticaju interneta, mobilnih telefona i gedžeta.
Od budućeg đaka prvaka, navode sagovornice, očekuje se da samostalno obavlja ličnu higijenu, da se oblači, svlači i odlaže svoju garderobu, vezuje pertle, poštuje pravila ponašanja za stolom, vodi računa o svojim stvarima, bude strpljivo i sačeka svoj red, prihvati da deli pažnju sa drugom decom i učestvuje u aktivnostima i kad nisu u skladu sa njegovim trenutnim željama.
Pored svega navedenog, trebalo bi da ima razvijenu sposobnost da sinhronizovano koristi obe strane tela, te da, recimo, dok seče, jednom rukom drži makaze, a drugom okreće papir, što neka ne umeju, pa čine obrnuto. U ovom uzrastu valjalo bi da pravilno drži olovku, te da se snalazi na papiru: da piše s leva nadesno, od gore nadole, da prepoznaje prostorne relacije u odnosu na sebe i predmete, šta znači pre, a šta posle.
Takođe, moralo bi znati svoje ime i prezime, sa kim i gde živi, čime se roditelji bave, ali i raspoznavati delove dana, dane u nedelji i godišnja doba s njihovim karakteristikama.
Српски језик 
Slovenčina 
