Ovaj mladi ratar obrađuje šećernu repu, kukuruz, pšenicu, soju. Kaže da neprestalno osluškuje tražnju domaće i svetske berze ali dodaje da se čini da velike koristi od toga nema, navodi Portal Agrosaveti.
„Što kažu ljudi iz grada i ljudi koji nisu u struci, vi ratari nikad zadoljni, ili vam je previše kiše, ili je nema uopšte, ali je zaista tako, nekada se tačno znalo šta koje godišnje doba nosi i šta se kada radi. Neki ljudi koji se ne razumeju, savetuju nam kako bi trebalo da pravimo sisteme za navodnjavanje, ali naravno, ne znaju koliko to košta, da zalivanje često pravi kontraefekat. Skuva biljku, plod izgubi svoju težinu, svoj oblik“, kaže Ivanišević.
I otkupljivači u krizi
„Sada smo baš došli do neke ivice, gledamo proizvodnju koja će nas najmanje koštati, odnosno, u šta treba najmanje da uložimo, a da dobijemo najviše novca. Pratimo berzu ali dešavalo se pre nekoliko godina da je pšenica bila 36 dinara kod nas i to je bila dobra cena, a Hrvati, Mađari, pa čak i Rumuni su imali preko 50 dinara cenu u tom momentu, a cene repromaterijala su bile potpuno iste. To smo u to vreme proveravali, kako bismo videli da li je začkoljica u tome. Međutim, kod nas je uvek manja cena. A svi, čak i strani otkupljivači, govore da su naše sirovine i te kako kvalitetnije, da se može izvući više derivata, od američkog, ali mi i dalje ne postižemo cenu ni približno tim svetskim berzama“, kaže on.
Sa otkupom, kaže Ivanišević, nema problema, mada su poslednjih godina i otkupljivači u krizi.
„U selu imamo i veliku konkurenciju, što se tiče otkupa. Otprilike 4 ili 5 otkupljivača. Svi su oni korektni prema nama i svi gledaju da plate maksimalno koliko mogu, da bi održali profit svoje firme. Sada sam bio na sastanku sa jednim od naših otkupljivača i čoveka koji nas podržava, skoro od 30% sela otkupljuje kulture. On gleda na sve načine da nam pomogne, što finansijski, što savetima, što repromaterijalom, uvek nam je dostupan, ali i on kaže da je u neverovatnoj krizi“, dodaje Ivanišević.
Izlaz u preradi sirovina
Iako je profesor po struci, nije se odrekao zemlje. Izlaz vidi u preradi sirovina; žitarica, voća, povrća. Viši nivo prerade, formirao bi bolju cenu na tržištu, naročito stranom. Brendiran proizvod, zaposlio bi čitav lanac ljudi, od njive do pakeraja i svi bi osetili benefit, kaže Dejan.
„Što je veći nivo prerade, veća ja i izvozna cena. Pa zašto? Što ne bismo mi to u našoj zemlji obradili, upakovali, lepo nalepili etiketu, neku modernu, brendirali i izvezli po 7-8 puta većoj ceni. Automatski bi bio i porez veći, mi bismo dobili veću cenu sirovine, ljudi bi radili u fabrikama, onaj bi proizvodio etikete, onaj nalepnice, ovaj bi prevozio kamionom, svima bi bilo dobro. Ne treba biti veliki naučnik ili imati veliki nivo obrazovanja kako bi ljudi shvatili da to mora tako da funkcioniše. Mi izvozimo sirovinu a uvozimo gotov proizvod, lepo upakovan za 8 puta, pa čak i 15 puta skuplji nego što smo izvezli“, zaključuje Ivanišević.
