Voćari sledećih nekoliko noći neće mirno, a mnogi neće uopšte spavati, pokušavajući da spasu procvetale voćke, jer su meteorolozi najavili mraz i niske temperature, navodi Agroklub. Kako su upozorili, najavljeni jutarnji mrazevi mogu dovesti do oštećenja na procvetalim vrstama i sortama voća.
Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da budu u pripravnosti i da pažljivo prate vremensku prognozu, a ako imaju mogućnosti i da primene mere zaštite.
Tri metode zaštite voćnjaka
Inače, kada voćka procveta, može da podnese kratkotrajni jutarnji mraz i temperaturu do -2 stepena Celzijusa. Sve ispod toga može biti pogubno.
„Mnogi će krenuti u akciju spašavanja svojih voćnjaka oko tri ujutru, tako da narednih noći neće biti previše spavanja. Nažalost, mnogi od njih nemaju potrebnu opremu kako bi zaštitili voćke“, kaže voćar Stjepan Zorić.
Inače, postoje tri osnovne metode zaštite od mraza. Prva od njih je anti frost metoda kojom se pre spuštanja mraza zamrzavaju cvjtovi, led postaje izolator, a kako tokom dana raste temperatura, led se topi, a cvetovi ostanu sačuvani.
„To je efikasna metoda, ali vrlo skupa. Čak i oni koji to mogu da priušte imaju problem nedostatka vode, jer zbog stalnih suša, bunari su gotovo prazni“, pojašnjava Zorić.
Drugi način je postavljanje ventilatora, odnosno vetrenjača u voćnjak koje s visine uduvavaju topli vazduh prema tlu i na taj način se suzbiju minusi.
„Ovakva metoda je takođe vrlo skupa jer na jedan hektar voćnjaka potrebno je najmanje 3-4 ventilatora. Postoje fiksni i mobilni ventilatori, a ovi drugi su efikasniji, jer se mogu premeštati kako koja voćka počne da cveta“, kaže Zorić.
Treći način su atomizeri – grejači koji se montiraju na traktor zajedno s ventilatorom, koji uz pomoć plinske boce ili dizela greje vazduh.
„To je i najjeftinija metoda jer svaki voćar ima traktor, tako da u startu već ima najskuplji deo opreme. Zagrevanje se obavlja tako što se prolazi svaki drugi red i to je dovoljno da se spreči smrzavanje cvetova“, naglašava.
