Na vojvođanskim poljima krenula je setva kukuruza. Ratari su u posao krenuli pre Vaskrsa i posle par dana odmora zbog praznika, setva je nastavljena i ukoliko vreme posluži, računaju da će setvu završiti do 1. maja.
Kažu da je vreme idealno da se najvažniji posao u godini obavi valjano, ali će rezultate truda i ulaganja znati tek u letnjim mesecima.
Ovogodišnja setva biće skuplja nego lanjska zbog stalnog poskupenja mineralnih đubriva. I mada nerado pričaju o troškovima, paori smatraju da će ih po hektaru bez arende setva izaći oko 100.000 dinara ali će pravi račun znati tek kada završe posao.
Očekuju i subvencije 18.000 dinara po hektaru do stotinu hektara, jer svim zemljoradnicima nisu još isplaćene.
Jozef Fokman iz Kisača rekao je, da je vreme odlično, kao u najboljim godinama jer setvu prati smena lepog vremena i kiše, i da zato nije kasno što se kukuruz seje posle druge polovine aprila. On će ovog proleća zasejati malo više kukuruza nego lane i odmah kada završi sa setvom kukuruza počeće da seje soju.
„Ove godine, kao retko koje, prolećna setva se odvija kao u idealnim godinama. Klima je za poljoprivredne radove odlična jer se smenjuju lepo vreme i kiša. Površinski sloj oranica je suv a u dubljim slojevima ima vlage što je dobro da seme brže krene da klija“, rekao je Fokman.
Za domaće potrebe kukuruza nam treba oko 3,5 miliona tona, smatra agroekonomski analitirač iz Novog sada Branislav Gulan i skrenuo pažnju na to da ne treba da budemo zadovoljni što imamo kukuruza za nas i za izvoz, već da kukuruz treba da prerađujemo i u višim fazama prerade stvaramo veću dobit.
„Očekuje se, da ove godine pod kukuruzom imamo od 900.000 do 950.000 hektara. Lane smo ga želi sa oko 950.000 hektara, ali su prinosi bili mali i neujednačeni zbog velike suše. Od kukuruza se može napraviti čak 5.000 proizvoda i čak pet puta više zaraditi neko od sirovina, i na tome treba raditi da u narednom periodu prerađevine od kukuruza budu izvozni proizvod Srbije umesto zrna“, naveo je Gulan.
