Junski računi za struju izazvali su nedoumice kod velikog broja građana, naročito u Beogradu, jer je na uplatnici naveden novi broj tekućeg računa ovoga puta otvoren u privatnoj Alta banci, a ne više preko Uprave za trezor, kao što je decenijama bio slučaj.
Iako su se na društvenim mrežama pojavile reakcije u kojima se dovodi u pitanje zakonitost i smisao ove promene, Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pojašnjava:
„Direktne štete za građane nema, plaćanjem na taj račun, potrošač izmiruje obavezu. Bojkot nije rešenje, jer neizmirene obaveze vode u prinudnu naplatu.“
Šta se zaista promenilo?
Umesto budžetskog računa kod Uprave za trezor (oznaka 845), deo korisnika sada uplaćuje novac na račun EPS-a u Alta banci, što je rezultat višegodišnjeg procesa prelaska na sistem plaćanja preko komercijalnih banaka. Iz EPS-a ističu da je ovaj proces započet još 2018. godine, a da je Beograd poslednji priključen u 2025.
„Prelazak na tekuće račune u bankama nema nikakve negativne posledice po kupce“, stoji u zvaničnom saopštenju EPS-a.
Ali postoji i druga strana…
Zaštitnik potrošača upozorava na indirektne efekte ovakve promene:
„Na račun u privatnoj banci sliva se ogroman novac, što značajno povećava njenu likvidnost, ali smanjuje onu u Upravi za trezor. EPS sa tog računa vrši velike količine plaćanja, i svaka transakcija podrazumeva proviziju. Kod trezora toga nema, ili bar ostaje u državnom budžetu.“
Takođe, napominju da je i ranije, kada je novac išao preko Poštanske štedionice, to bilo prihvatljivije jer se radi o državnoj banci, dok je sada korist u rukama privatnog sektora.
Poskupljenje struje kao posledica?
„EPS-u se ovim promenama veštački uvećavaju troškovi rada, jer provizije odlaze privatnoj banci. Te troškove EPS kasnije nadoknađuje, kroz nova poskupljenja, koja padaju na teret potrošača“, upozorava Zaštitnik potrošača.
View this post on Instagram
Još jedno tumačenje- Skuplja struja, a manje dobiti
Prema analizi novinara Živana Lazića, iako EPS beleži rast prihoda usled višestrukog poskupljenja struje od 2020. godine, profit kompanije ostaje nizak.
Živan Lazić za portal 021.rs ukazuje da, uprkos poskupljenjima struje u poslednjih pet godina, dobit EPS-a ostaje neznatna, a dodatni prihod od čak 1,75 milijardi evra, koliko iznosi razlika u godišnjem prihodu između 2020. i 2024. godine, „nestala“ je kroz uvoz skupog uglja, zastarelu i neefikasnu proizvodnju u starim termoelektranama i sistemski favorizovan položaj privatnih proizvođača struje.
„EPS proizvodi manje, struja je skuplja, prihodi su veći, ali dobiti nema. Zašto? Zato što država umesto da ulaže u svoju energetiku, preusmerava novac ka privatnicima, kroz skup otkup struje, besplatno balansiranje i prenos novca preko banaka koje nisu u javnom vlasništvu“, navodi Lazić.
On upozorava da EPS tako gubi tržište, ali i sredstva za neophodne investicije u moderne i ekološki prihvatljivije izvore energije, dok privatni investitori bez konkurencije šire mrežu mini energetskih postrojenja uz garancije države i siguran otkup po višestruko povoljnijim uslovima.
„Čemu poskupljenje struje ukoliko deo ide na račun privatne banke?“
Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović objašnjava za Danas da je tačno da Alta banka neće zaraditi na korisnicima, ali hoće na transakcijama koje će EPS da obavlja sa tog računa.
Prema njegovim rečima, da u ovom slučaju ne postoji nikakav novčani interes, ne bi se novac prebacivao u Alta banku.
„Ako ništa drugo, Alta Banka imaće korist od poboljšanja tekuće likvidnosti, jer će imati ogromna sredstva na računima zahvaljujući svakodnevnim uplatama. I kada EPS sa tog računa bude vršio neka svoja plaćanja, Alta banka ubiraće proviziju“, objašnjava Gavrilović za Danas.
Dodaje da umesto novac od provizije odlazi Upravi za trezor ili Poštanskoj štedionici, od sada će se slivati na račun privatne banke.
„I dok EPS te troškove prepušta privatnoj banci, s druge strane povećava cenu struje. Ljudi su sa pravom ogorčeni. Kada bi neko zaista vodio račuan o interesu EPS-a i građana, onda bi svi računi trebalo da ostanu kod Uprave za trezor ili ako ništa drugo bar da budu u državnoj banci“, ističe Gavrilović.
Naglašava da je upravo to krucijalno pitanje: „Čemu poskupljenje struje, ako deo tog novca od poskupljenja odlazi privatnim bankama i interesima?“.
Šta EPS kaže na saradnju sa Alta bankom?
Iz EPS-a pre svega odgovaraju da prelazak na naplatu električne energije preko tekućih računa poslovnih banaka nema nikakve posledice po kupce, niti ima bilo kakve štete za njih.
Tvrde da je „svaka drugačija interpretacija loša namera i pogrešna s ciljem da se unizi reputacija najveće kompanije u zemlji“.
„I ranije smo bili svedoci takvih namera koje su imale političku pozadinu, iako se često skrivaju iza zaštite kupaca ili radnika. To je očigledno i sada slučaj“, tvrde iz EPS-a.
Podsećaju da je proces prelaska na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto Uprave za trezor, počeo 2018. godine i realizovan je fazno prateći prelazak centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem.
Šta onda da rade potrošači?
Potrošači treba da nastave sa redovnim plaćanjem računa, jer je svaka uplata na zvanično naznačeni račun EPS-a zakonita i predstavlja izmirenje obaveze. Bojkot ne rešava sistemske probleme, već građane dovodi u rizik od prinudne naplate, kamata i dodatnih troškova.
