U Srbiji se sprema novi zakon koji štiti potrošače od prevara na internetu i garantuje autentičnost recenzija, ali jedna sporna izmena mogla bi da oslabi prava građana, upozoravaju poznavaoci prilika.
Šta znače najavljene promene i zašto zaštitnici potrošača zvone na uzbunu?
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine pripremilo je novi nacrt Zakona o zaštiti potrošača koji je trenutno na javnoj raspravi. Nacrt prvi put donosi odredbe koje se odnose na digitalne usluge i zaštitu potrošača prilikom poručivanja stvari putem interneta.
Novina je i propisivanje prava na naknadu štete zbog nepoštene poslovne prakse. Međutim, zaštitnici prava potrošača upozoravaju na izmenu Člana 4. koja bi ako bude usvojena, potencijalno mogla značajno da oslabi postojeći nivo zaštite potrošača, prenosi Bloomberg Adria.
Ministarstvo trgovine, u svom obrazloženju nacrta Zakona o zaštiti potrošača, navodi da su tokom primene tog zakona uočeni određeni nedostaci koji su sprečavali njegovu punu primenu u praksi i nisu omogućavali zadovoljavajući nivo zaštite potrošača.
Foto: Pixabay
„Problemi koje zakon treba da reši se odnose na: nedovoljno uređen i funkcionalan sistem za efikasno vansudsko rešavanje potrošačkih sporova; potrebe za jačom i posebno uređenom zaštitom potrošača u oblasti digitalnih sadržaja i digitalnih usluga; potrebe za usklađivanjem sa novim direktivama Evropske unije“, navodi se u obrazloženju.
Kako dodaju, uzeti su u obzir nalazi iz dosadašnjih studija i iskustva prakse, kao i činjenica da od donošenja važećeg Zakona o zaštiti potrošača 2021. godine nisu vršene njegove izmene niti dopune. „Takođe, potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom primene Zakona o zaštiti potrošača i uslovili su potrebu za donošenjem osavremenjenog propisa.“
Što na slici to i na adresi
Nova pravila koja se odnose na digitalne usluge će štititi kupca i od prevara prilikom naručivanja usluga. Trgovcima će biti zabranjeno da onlajn reklamiraju jednu stvar, a kupcu prodaju nešto potpuno drugo.
„Ako isporučeni digitalni sadržaj ili digitalna usluga nisu saobrazni ugovoru, potrošač ima pravo na usklađivanje, odgovarajuće umanjenje cene ili na raskid ugovora“, navodi se u obrazloženju novog zakona.
Jedna od novina je i da će recenzije onlajn prodavaca morati da budu autentične, odnosno da dolaze od stvarnih kupaca. To takođe važi za hotele, apartmane, kao i stanove koji se izdaju. Oni koji ih izdaju moraće da prikazuju realne slike smeštaja koji nude, a neće smeti ni da plaćaju bolje ocene prilikom rangiranja na različitim platformama, a da to ne bude jasno prikazano.
Potrošači će biti zaštićeni i od takozvane nasrtljive poslovne prakse, odnosno od „obavezivanje potrošača da tokom besplatnog izleta, koji je trgovac organizovao radi promocije ili prodaje proizvoda, kupi proizvod ili plati bilo šta“, piše u nacrtu novog zakona.
Sporna izmena jednog člana
Međutim, iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, ukazuju na to da je sporna izmena Člana 4. stav 1 kojom će, ukoliko bude usvojena predložena izmena, bilo koji drugi pravni akt koji donese lokalna samouprava biti tehnički „iznad“ zakona.
Dosadašnji član 4. je glasio da se Zakon primenjuje na odnos trgovaca i potrošača, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača. To se sada menja, i predloženi, skraćeni deo kaže samo da se Zakon primenjuje, osim u slučaju postojanja nekog drugog propisa.
„Dakle, jasno je da taj drugi propis više ne mora da obezbedi viši stepen zaštite potrošače, već može i niži. Odnosno, može da obezbedi viši stepen zaštite trgovcu. Prema ovome, svaka jedinica lokalne samouprave može da donese akt niže pravne snage, kojim će da poništi odredbu Zakona. Bukvalno će svaka toplana ili parking servis u različitim gradovima, moći da imaju svoje propise.
Ako u Zakonu stoji da je rok za odgovor na reklamaciju osam dana, lokalne samouprave će doneti svoj propis gde kažu da je kod njih rok za odgovor šest meseci“, objašnjavaju iz Efektive.
Iz Udruženja navode da akt niže pravne snage može imati jaču pravnu snagu od zakona ako sam zakon to predviđa, što je upravo ovde i slučaj.
„Već sada postoje sektorski zakoni koji potrošačima daju manja prava od onih iz ZZP i gotovo svi opšti akti lokalnih samouprava na teritorijama Republike Srbije koji regulišu rad komunalnih preduzeća, naročito toplana i vodovoda, neusklađeni su sa ZZP, a sabotiranje ZZP zapravo je bestidno ozakonjivanje takvog stanja – u korist komunalnih preduzeća, a na štetu građana“, kažu oni.
Iz Efektive upozoravaju na to da, ukoliko se izmeni Član 4. neće biti dovoljno, kao sada, da potrošač samo podnese račun ili dokaz o kupovini proizvoda prilikom reklamacije.
„Po sadašnjem sistemu, i poklonoprimac može da reklamira robu koju mu je neko predao, jer kupovina robe nije personalizovana, i svako ko ima račun može da reklamira. Sa izmenom Člana 4, svaki trgovac će moći da uslovljava potrošača dokazom da je baš on kupac, te da to bude uslov za podnošenje reklamacije“, navode iz udruženja.
Novim nacrtom predviđene su i oštrije kazne za one koji krše zakon. One zavise od težine prekršaja i statusa subjekta i kreću se od 50.000 do dva miliona dinara. Javna rasprava o nacrtu Zakona o zaštiti potrošača traje do 24. avgusta, a primedbe, predloge i sugestije zainteresovani mogu da dostave putem mejla koji se može naći na sajtu Ministarstva trgovine.
