Tokom intenzivnih poljoprivrednih radova u ruralnim sredinama, pojava blata na putevima nije neuobičajena. Ipak, važeći propisi Republike Srbije jasno definišu da iznošenje blata, zemlje i drugih materija na kolovoz predstavlja povredu zakona i može dovesti do ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju.
Obaveze po Zakonu o putevima
Zakon o putevima izričito zabranjuje prljanje i oštećivanje puteva, kao i svako postupanje koje može ugroziti bezbedno odvijanje saobraćaja. Lice koje je iznelo blato ili drugi materijal na kolovoz dužno je da ga bez odlaganja ukloni i put dovede u bezbedno i prohodno stanje, o sopstvenom trošku.
Ukoliko se ova obaveza ne ispoštuje, zakonom su predviđene novčane kazne. Za fizička lica, uključujući poljoprivredne proizvođače, kazne se kreću od 10.000 do 50.000 dinara, dok su za pravna lica propisane kazne od 100.000 do 2.000.000 dinara. Odgovorna lica u pravnim licima mogu biti kažnjena novčanim iznosom od 10.000 do 200.000 dinara.
Odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima
Zakon o bezbednosti saobraćaja dodatno propisuje da je zabranjeno ostavljanje bilo kakvih materija na kolovozu koje mogu uticati na klizanje vozila, smanjenje preglednosti ili na bilo koji način ugroziti bezbednost saobraćaja. Lice koje je prouzrokovalo takvo stanje dužno je da opasnost odmah otkloni.
Za ove prekršaje predviđene su novčane kazne u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara, a u slučaju da zbog blata na kolovozu dođe do saobraćajne nezgode, odgovornost može biti znatno stroža, uključujući i pokretanje krivičnog postupka.
Ko postupa na terenu
U ovakvim situacijama na terenu postupaju saobraćajna policija, koja reguliše i obezbeđuje saobraćaj i izdaje prekršajne naloge i opštinska inspekcija. Oni mogu naložiti hitno uklanjanje blata i pokrenuti postupke protiv odgovornih lica,
Iako su poljoprivredni radovi veoma važni, zakon jasno stavlja do znanja da se oni moraju obavljati na način koji ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju. Uklanjanje blata sa puta nije pitanje dobre volje, već zakonska obaveza čije nepoštovanje povlači prekršajnu, a u pojedinim slučajevima i krivičnu odgovornost.
Bezbednost saobraćaja ostaje zajednička odgovornost svih učesnika, a dosledna primena zakona jedini je način da se spreče posledice koje mogu nastati usled neblagovremenog postupanja.
