Biti u službi svih živih bića, izazov je i za stručnjake koji svoj posao obavljaju na terenu, a kamoli za mladog volontera, studenta Bojana Savičića, koji je dve godine na studijama na Prirodno – matematičkom fakultetu, smer diplomirani ekolog, piše Dnevnik.
Kako kaže, prirodni fenomeni ga opčinjavaju još od malih nogu, s obzirom na to da živi u Kisaču, ali mu ni „divlji” svet nije stran, jer je najčešće na Fruškoj gori, sa roditeljima istraživao i tu, manje pitomu stranu života.
Željan znanja, još dok je bio srednjoškolac u TŠ „Mileva Marić Ajnštajn”, na smeru pejzažne arhitekture, čuo je za Naučno – istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” na PMF–u i odlazio je na njihova predavanja.
„Najbitnije je iskustvo koje ne može da se stekne formalnim obrazovanjem, i to je nezamenljiv doprinos samom sebi“, kaže Savičić. „Zato sam se na faksu aktivirao u društvu ‘Josif Pančić’ i volonterski se angažovao na terenskim istraživanjima i u radionicama, a imao sam prilike da se bavim i fotografijom. Tu sam počeo da stičem pravo iskustvo i da uviđam koliki je zapravo značaj timskog rada.“
Jedan od najznačajnijih projekata za njega, bio je dvogodišnji monitoring populacije malog vranca na spavalištu u okolini Novog Sada. Sa trojicom kolega pratio je brojnost ptica na svakih deset dana tokom zimskog perioda. Rad je ove godine predstavljen u Pragu, na međunarodnoj konferenciji posvećenoj kormoranima.
„Vreme je najdominantniji faktor u prirodi. Na prvom brojanju imate stotinak ptica, a već nakon tri nedelje nekoliko stotina. Tada shvatite koliko je zapravo prirodna promenljiva i dinamična. I uvek se setim rečenice da ‘ptice ne znaju za granice’, i taj citat ću doživotno pamtiti“, ističe Bojan.
Tokom studija, počeo je da širi krug interesovanja, te se u međuvremenu priključuje i volonterskom radu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Iskustva sa terena, kaže, oblikovala su ga i kao stručnjaka, i kao čoveka.
„Tu sam, između ostalog, učestvovao u podizanju kućica za sokolove i sove, u akcijama čišćenja pašnjaka, a radio sam i sa decom u okviru edukativnih radionica. Teren, međutim, nije uvek idiličan. Svedočio sam slučajevima trovanja ptica, što su prizori koji ostavljaju snažan trag. U okviru aktivnosti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, učestvovao sam i u akcijama protiv krivolova, naročito tokom perioda izlova prepelica. Na terenu smo pronalazili nezakonite vabilice i slučajeve prijavljivali policiji. To iskustvo nema cenu. To što je lov na grlicu trenutno obustavljen, vidim kao važan korak u borbi za očuvanje te vrste.“
U okviru udruženja „Josif Pančić” učestvuje i u monitorinzima na više lokacija, od Zasavice do Slapova Sopotnice, gde se prikupljaju podaci o biodiverzitetu. Posebnu strast razvio je prema proučavanju gljiva, u čemu vidi neiscrpan prostor za istraživanje. A kao i većina studenata, suočava se sa izazovom usklađivanja obaveza. Najveći strah, kaže, jeste kako pronaći vreme za sve što ga interesuje. Ipak, smatra da je ključ u dobroj organizaciji i ljubavi prema pozivu, kao i činjenici da je razvio dublju empatiju ne samo prema ljudima, već prema živom svetu uopšte.
„Studije su prioritet, ali kada nešto istinski volite, nađete vremena. Inspirišu me ambiciozni ljudi oko mene, koji su mi dali vetar u leđa da ne odustanem, ni kada sumnjam u sebe. Za mene, volonterizam nije izgubljeno vreme. Iako za svoj rad nisam plaćen, taj dobitak merim drugačijim vrednostima, odnosno iskustvom, znanjem, prijateljstvima i unutrašnjim ispunjenjem. Nisam bogat u džepu, ali sam u duši bogat čovek – zaključuje mladi ekolog, koji je odlučio da svoj život posveti onima koji nemaju glas, ali imaju pravo na opstanak.“
