Srpska berza električne energije Sepeks prvi put počinje primenu i negativnih cena. Izvršni direktor Sepeksa Miloš Mladenović rekao je za RTS da je to posledica specifičnosti električne energije kao robe koja se u isto vreme kada se proizvodi mora i potrošiti. Od povećanja obnovljivih izvora energije, negativne cene struje su praksa na svetskom i evropskom tržištu električne energije.
Sa povećanjem udela obnovljivih izvora energije, pre svega iz sunca i vetra, i energetski sistem u Srbiji se ubrzano menja. Srbija je uvela je berzansku trgovinu strujom još 2016. kroz srpsku berzu Sepeks, a od prošle godine radi i u sastavu regionalne zajedničke berze struje sa Slovencima i Mađarima – Adeks.
Razvoj berzanskog poslovanja donosi i nove tržišne modele, a jedan od njih je i negativna cena struje.
Izvršni direktor Sepeksa Miloš Mladenović rekao je za RTS da negativne cene na prvi pogled deluju kao paradoks, ali su posledica specifičnosti same električne energije.
Kada struja ima minus cenu
Negativna cena struje nastaje kada je proizvodnja električne energije veća od potrošnje, pa proizvođači praktično plaćaju da neko preuzme viškove.
Do toga najčešće dolazi usled velike proizvodnje iz obnovljivih izvora, poput sunca i vetra, uz istovremeno malu potrošnju i ograničene mogućnosti skladištenja.
U takvoj situaciji javlja se višak električne energije, pa cena na berzi može pasti ispod nule – na primer na minus 20 evra po megavat-satu, što znači da proizvođači plaćaju da neko preuzme struju.
„Negativna cena deluje kao svojevrsni ekonomski paradoks. Međutim, to je u stvari samo posledica specifičnosti električne energije kao robe koja se praktično mora u isto vreme kada se proizvodi i potrošiti“, naveo je Mladenović.
On je istakao da do ovakvih situacija dolazi najčešće usled povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora, poput vetra i sunca, ali i zbog postojanja takozvanih nefleksibilnih izvora, kao što su termoelektrane i nuklearke, koje moraju da rade radi stabilnosti sistema.
Podsetio je da negativne cene nisu nova pojava i da su, na primer, u Nemačkoj zabeležene još 2008. godine.
Prema njegovim rečima, uvođenje negativnih cena deo je usklađivanja srpskog tržišta sa regionalnim i evropskim modelima, budući da je Sepeks od prošle godine deo regionalne berze Adeks.
Ko može imati koristi
Iako sam termin može zvučati neobično, negativne cene predstavljaju važan tržišni signal i otvaraju prostor za nove poslovne modele.
„To je samo jedan cenovni signal, tu se otvaraju potpuno novi poslovni modeli i novi investicioni okvir“, objasnio je Mladenović.
Posebnu korist od ovakvih kretanja mogu imati skladišta električne energije, poput baterijskih sistema, ali i veliki potrošači koji mogu da prilagođavaju svoju potrošnju.
Među njima su i data centri, koji mogu da prebacuju potrošnju u periode kada je struja najjeftinija.
„Oni mogu sa svojom upravljivom potrošnjom seliti svoju potrošnju iz sati sa visokom cenom u sate sa negativnom cenom“, naveo je Mladenović.
Cene se prelivaju iz jedne u drugu zemlju
Ukazano je i da se negativne cene na regionalnom tržištu prelivaju iz jedne zemlje u drugu, te da cena na Sepeksu više nije isključivo nacionalna, već regionalna kategorija.
Za Srbiju je, kako je naglasio, važno uvođenje ovog mehanizma radi dalje integracije u jedinstveno evropsko tržište, ali i povećanja „dubine tržišta“, odnosno sposobnosti da apsorbuje proizvedenu energiju.
Prema njegovim rečima, veliki uticaj na cene u regionu ima i uvođenje takozvanog prekograničnog mehanizma usklađivanja emisija.
„Trenutno su na desetak evra ispod prosečnih cena za prošlu godinu, za prva četiri meseca su bile na nivou nešto ispod sto evra po megavat-satu. Ali kažem, velika je razlika u odnosu na prethodnu godinu kad je naša cena vrlo blisko korespondirala sa mađarskom cenom, ove godine imamo situaciju da je ta razlika u ceni porasla. Ali to je već druga tema“, rekao je Mladenović.
Sve ovo ne važi za domaćinstva, ona se snabdevaju kod EPS-a i dalje po regulisanim cenama.
