U Srbiji je registrovano preko 1,6 miliona košnica, međutim realan broj može biti manji zbog velikog uginuća pčela prošle godine, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. On je rekao da su prošlogodišnji rezultati bili znatno slabiji zbog smrzavanja bagrema i masovnog uginuća pčela, što je ozbiljno pogodilo domaće pčelare i smanjilo prinose meda.
Ova godina za pčelare u Srbiji je dobro počela. Tokom cvetanja bagrema su usledile kiše i hladno vreme te je bagrem uprkos tome solidno medio, osim u onim krajevima gde je došlo do ranog izmrzavanja
„U zavisnosti od dela Srbije, negde su rezultati odlični, a negde ispod proseka. Situacija je šarenolika i u ovom trenutku je teško napraviti presek. To ćemo znati za nekih dvadesetak dana kada pčelari završe selidbe košnica na neke veće nadmorske visine“ rekao je Živadinović.
Objasnio je da Srbija ima sistem obeležavanja košnica pločicama sa propisanim brojem i barkodom, ali precizna evidencija na terenu i dalje ne postoji.
„Predložili smo elektronski sistem koji bi bio povezan sa eAgrarom i omogućio da u svakom trenutku znamo koliko ima košnica i gde se nalaze. Ministarstvo poljoprivrede je načelno prihvatilo ideju, ali do danas ništa nije urađeno“ naveo je Živadinović.
Upozorio je na problem netransparentnog sistema. Dodao je da registar korisnika subvencija, iako bi prema zakonu morao da bude javno objavljen, još uvek nije dostupan.
„Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Dešava se da nesavesni pčelari prijavljuju veći broj košnica kako bi dobili subvencije. Imali smo slučaj da inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400“ kaže Živadinović.
Na evropskom tržištu Srbija je prepoznatljiva pre svega po kvalitetnom sortnom bagremovom medu sa visokim procentom polena bagrema, a upravo taj kvalitet domaći med izdvaja u odnosu na konkurenciju iz drugih evropskih zemalja.
