Sve veći broj električnih dvotočkaša na ulicama Srbije doneo je i veliku dilemu među vozačima: da li za vozilo koje liči na bicikl trebaju tablice, kaciga, tehnički pregled i vozačka dozvola? Prema novom važećem Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila, granica između običnog bicikla i motornog vozila ne meri se izgledom, već aršinima snage i brzine, piše Insajder.
Iako donosi dugo očekivani red u saobraćaju, novi pravilnik o električnim biciklima i mopedima stiže kasno, na već preplavljeno tržište, zbog čega mnogi građani i dalje nesvesno kupuju vozila koja zahtevaju vozačku dozvolu i registraciju, ističe za Insajder stručnjak za saobraćaj Igor Velić.
Prema odredbama novog Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koji je objavljen 25. juna na sajtu Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, električni dvotočkaš se smatra biciklom i za njega ne važe obaveze registracije niti posedovanja vozačke dozvole samo ukoliko ispunjava određene tehničke uslove.
Prvi uslov tiče se pomoćnog motora, koji mora da služi isključivo kao asistencija dok vozač okreće pedale, što znači da na kormanu ne sme postojati ručica gasa kojom se vozilo pokreće samostalno. Drugi uslov odnosi se na ograničenje snage, gde najveća kontinualna nominalna snaga elektromotora ne sme da pređe 0,25 kW, odnosno 250 W. Treći uslov postavlja ograničenje brzine, pa se tako pomoćni motor mora automatski isključiti kada vozilo dostigne brzinu od 25 km/h, ili kada vozač jednostavno prestane da okreće pedale.
To u praksi znači da ako e-bicikl ima motor do 250 W i gura vozača samo dok on okreće pedale do brzine od 25 km/h, vozač po zakonu vozi – običan bicikl.
U tom slučaju nisu potrebne registarske tablice, saobraćajna dozvola, niti tehnički pregled.
Kada e-bicikl postaje moped (L1e)?
Ukoliko e-bicikl pređe bilo koju od navedenih granica, on po Pravilniku automatski gubi status bicikla i svrstava se u kategoriju L1e, odnosno kategoriju lakih motornih vozila i mopeda.
To se u praksi dešava u nekoliko jasnih slučajeva.
Prvi je posedovanje ručice gasa, odnosno, kada se vozilo može da se kreće potpuno samostalno pomoću elektromotora i bez ikakvog okretanja pedala. Drugi razlog je veća snaga elektromotora koja prelazi granicu od 250 W, što je čest slučaj kod modela snage 350 W, 500 W ili čak 1.000 W. Treći razlog je i veća brzina, kada motor nastavlja da pruža asistenciju i pri brzinama većim od 25 km/h.
E-bicikli sa ručicom gasa nisu igračke
Stručnjak za saobraćaj Igor Velić ističe za Insajder da je pozitivno to što je konačno donet pravilnik koji reguliše električne bicikle i mopede i smatra da je neophodno definisati kategorije i uslove za njihovo korišćenje, naročito zbog problema sa maloletnicima koji upravljaju ovim vozilima.
„U početku želim da budem pozitivan. Dobro je da se stvari reše, da se donesu propisi i reguliše ova oblast. Pohvaljujem napore u tom smeru jer na terenu zaista imamo raznorazne probleme, pogotovo kada su u pitanju maloletnici i deca koja upravljaju tim vozilima. Zaista treba izvršiti kategorizaciju – da se zna koje je snage vozilo, koje su mu mogućnosti i ko zapravo može da ga vozi. Bilo kakav napor u tom smeru, ja kao saobraćajni inženjer svakako podržavam“, kaže Velić za Insajder.
On, međutim, naglašava da problem nastaje zbog činjenice da su ova vozila već godinama prisutna na tržištu i u saobraćaju, a da se tek sada, godinama kasnije, uvode strožiji uslovi poput registracije, posedovanja vozačke dozvole i tehničkog pregleda za one električne bicikle koji imaju ručicu gasa i jači motor, odnosno, koji se sada svrstavaju u AM kategoriju mopeda.
„Poslednjih pet, šest ili deset godina dozvoljavate uvoz tih prevoznih sredstava u Srbiju, dozvoljavate njihovu prodaju i samim tim ste odobrili njihovo učešće u saobraćaju. A onda, nakon nekoliko godina, rešite da uradite kategorizaciju. Mislim da ćemo imati isti problem kao i sa električnim trotinetima. Dobro je što je neko rešio da to zakonski ili kroz pravilnik reguliše, ali pitanje je da li će ljudi to poštovati na terenu i da li će policija sprovoditi mere i kontrolisati saobraćaj.
Vidimo da sve ono što je rađeno za električne trotinete nije dalo nikakve rezultate. Nekoliko godina dozvoljavate prodaju trotineta, pa naknadno rešite da ih ubacite u Zakon o bezbednosti saobraćaja, napravite uslove za bezbedno učešće i uvedete pravila da trotinet može imati samo određenu snagu, da mora imati nalepnicu Agencije za bezbednost saobraćaja… Narod je to protumačio kao novi namet – kao želju da se na njima zaradi, a ne da se unapredi bezbednost. Rezultat je da, evo gledam po Boru gde živim, nijedan trotinet nema nalepnicu. Policija to ne kontroliše, pogotovo ne kontroliše da li ih voze deca mlađa od 14 godina, koja po zakonu ne smeju da ih voze niti su imala edukaciju“, ističe on.
Velić upozorava na to da je neophodno da trgovci jasno informišu kupce o novim zakonskim obavezama prilikom kupovine ovih vozila, jer mnogi građani i dalje kupuju električne bicikle misleći da su to obični bicikli, što može dovesti do problema sa zakonskom regulativom i bezbednošću.
Istu takvu matricu i opasnost on vidi i u slučaju električnih bicikala.
„Ljudi koji koriste te e-bicikle sada su po novom pravilniku svrstani u AM kategoriju. To znači da se mora ići u auto-školu, vozilo mora biti registrovano i tako dalje. Prostim rečnikom, kako bi narod najbolje razumeo: električni bicikl koji se pokreće na pedale, gde je motor samo asistencija, i dalje ostaje definisan kao bicikl. Za njega ne treba vozačka dozvola, registracija, niti bilo šta slično. Dok drugi električni bicikli – oni koji imaju ručicu gasa i gde ne morate da okrećete pedale da bi vozilo išlo sa određenom snagom prelaze u AM kategoriju. Za njih je potrebna registracija, vozačka dozvola i zaštitna homologovana kaciga, baš kao da upravljate motorom“, napominje Velić za Insajder.
Dok ulice preplavljuju električni dvotočkaši koji se prodaju kao obični bicikli, najveću opasnost u saobraćaju predstavljaju deca od 10 do 12 godina koja bez ikakve obuke i dozvole upravljaju snažnim e-vozilima sa ručicom gasa, upozorava saobraćajni inženjer Igor Velić.
„Po meni, država mora da reguliše i samo tržište. Ako smo već uveli taj pravilnik, onda trgovci koji prodaju e-bicikle koji potpadaju pod AM kategoriju moraju jasno da kažu kupcu: Možete ovo da kupite, ali znajte da po zakonu podleže registraciji. To je u neku ruku i političko pitanje, da li će politika sistemski delovati i primorati distributere, proizvođače i prodajne lance da obaveste kupca da kupuje vozilo iz AM kategorije i da ga čeka registracija. Akcenat mora biti na tome da kupac kupuje na sopstvenu odgovornost, nakon što ga je prodavac upozorio. Smatram da i dalje postoji nesaglasnost između našeg pravilnika i samog tržišta, odnosno uvoza, prodaje i distribucije“, smatra Velić.
On zastupa stav da je s jedne strane licemerno da se naknadno reguliše nešto što se već godinama nalazi na tržištu, donošenjem pravilnika.
„Sada na televiziji ide obaveštenje da moraju registracija i vozačka, a narod odmah pruža otpor i misli da ih država globi. Prvo ste im to prodali kao bicikl, a sad im kažete da je moped. Tako dolazimo do opasnih situacija da deca od 10 ili 12 godina voze vozila koja idu preko 20 km/h na ručicu gasa, za šta je potrebno ozbiljno znanje i poznavanje saobraćaja. Zato moraju postojati apel i edukacija roditelja, jaka medijska kampanja da se deci ne kupuju takva vozila jer nisu bezbedna i kontrola tržišta, odnosno, da prodavci moraju jasno definisati šta prodaju“, istiće sagovornik Insajdera.
Posebno je istakao problem sa decom koja koriste električne bicikle sa ručicom gasa, a koja po zakonu ne bi smela da upravljaju takvim vozilima i smatra da su potrebne snažne edukativne kampanje i stroža kontrola saobraćajne policije kako bi se smanjio broj povreda i smrtnih slučajeva dece u saobraćaju.
„Nije bilo poruke roditeljima ‘nemojte to kupovati deci, nebezbedno je, deca nemaju veštine ni znanje i to nije igračka’. Izostala je jaka edukativna kampanja. Napravljen je niz propusta jer se kasno reagovalo, a kada se reagovalo, kontrola je izostala, pa je stvoreno i nepoverenje samih učesnika u saobraćaju“, smatra Velić.
Sagovornik Insajdera naglašava da pravilnik treba da prati i regulacija tržišta, kako bi se sprečila prodaja vozila koja ne ispunjavaju zakonske uslove, a istovremeno da se poveća i svest o bezbednosti i odgovornom korišćenju električnih bicikala i mopeda.
„Nama mesečno jedno dete pogine, a sto je povređeno u saobraćaju, što je znatno više nego u proseku u Evropi. Zato je neophodno da se tržište reguliše, da se edukuje javnost i da se pojača kontrola na terenu,“ poručuje Velić.
Šta zakon zahteva za kategoriju L1e?
Ako vaš e-bicikl po svojim tehničkim odlikama spada u kategoriju mopeda, na njega se primenjuju stroga pravila saobraćaja.
Pre svega, obavezna je registracija, što znači da vozilo mora imati zvaničnu registarsku tablicu i nalepnicu. Da bi se vozilo uopšte registrovalo, ono mora proći tehnički pregled i posedovati odgovarajuću fabričku dokumentaciju o usaglašenosti, kao što je COC sertifikat ili potvrda Agencije za bezbednost saobraćaja.
Pored toga, propisani su i jasni uslovi za samog vozača, koji mora imati najmanje 16 godina života, položen vozački ispit za AM ili B kategoriju, kao i obavezu da tokom vožnje uvek nosi zaštitnu kacigu.
Pravna zamka u praksi: Problem sa uvoznim modelima
Najveći problem na tržištu nastaje kod kupovine jeftinijih uvoznih modela koji na prvi pogled izgledaju kao bicikli jer imaju pedale, ali istovremeno poseduju ručicu gasa ili motore jače od 250 W.
Mnogi građani kupuju ovakva vozila verujući da voze običan bicikl, nesvesni da u očima saobraćajne policije zapravo upravljaju neregistrovanim mopedima. Kada pokušaju da ih legalizuju i registruju, vlasnici često nailaze na nepremostivu prepreku, jer distributeri uz takva vozila uglavnom ne izdaju dokumentaciju bez koje je nemoguće proći tehnički pregled i dobiti registarske tablice.
Ček-lista pred kupovinu ili izlazak na put
Pre nego što izađete na ulicu, potrebno je da pažljivo proverite specifikaciju svog dvotočkaša i uporedite je sa zakonskim normama. Kada je reč o snazi motora, električni bicikl bez obaveze registracije može imati do 250 W odnosno 0,25 kW, dok električni moped kategorije L1e ima motor snage preko 250 W i zahteva registraciju.
Gledajući maksimalnu brzinu uz pomoć motora, kod električnog bicikla ona iznosi do 25 km/h, dok moped razvija brzine preko 25 km/h pa sve do 45 km/h. Razlika u načinu pokretanja ogleda se u tome što se e-bicikl kreće samo uz okretanje pedala, dok moped raspolaže samostalnim pogonom putem ručice ili dugmeta za gas.
Konačno, dok za električni bicikl nisu potrebni registracija, tablica, vozačka dozvola niti kaciga, za električni moped kategorije L1e sve ove stavke su zakonski obavezne, uključujući posedovanje AM ili B vozačke kategorije i nošenje zaštitne kacige tokom vožnje.
Paprene kazne za vožnju mimo zakona
Za vozače čiji električni dvotočkaši po tehničkim aršinima spadaju u kategoriju mopeda, izlazak na ulicu bez registracije, odgovarajuće dokumentacije i opreme donosi ozbiljan finansijski rizik. Iako sam Pravilnik definiše tehničke uslove, kaznene mere diktira Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, a one nisu nimalo zanemarljive.
Tako se vožnja neregistrovanog vozila koje nema tablicu i nalepnicu kažnjava iznosom od 10.000 do 20.000 dinara. Pored toga, ukoliko vozač ovakvog e-bicikla tokom vožnje ne nosi zakonski propisanu i zakopčanu zaštitnu kacigu, suočava se sa fiksnom kaznom od 10.000 dinara.
Ipak, najveći udarac na džep preti onima koji nemaju položen vozački ispit. Za upravljanje mopedom bez vozačke dozvole AM ili B kategorije propisana je rigorozna kazna u rasponu od 100.000 do 120.000 dinara ili kazna zatvora do 15 dana.
Saobraćajna policija u svim ovim slučajevima ima i zakonsko pravo da vozača i vozilo odmah isključi iz saobraćaja.
