Ovogodišnja poljoprivredna sezona nastavila je niz problema sa kojima se ratari suočavaju poslednjih godina. Nakon prošlogodišnje suše koja je desetkovala prinose kukuruza, ni ova godina nije donela mnogo razloga za optimizam, a ako ne padne „odlučujuća“ kiša prinosi će biti umanjen i do 50 odsto, piše Danas.
Nedostatak padavina tokom ključnih faza razvoja useva, visoke temperature i sve izraženiji efekti klimatskih promena ostavili su ozbiljne posledice na pšenicu, dok je sudbina kukuruza, šećerne repe i drugih prolećnih kultura i dalje neizvesna. Istovremeno, poljoprivrednici upozoravaju da, osim vremenskih prilika, njihov opstanak ugrožavaju i visoki troškovi proizvodnje, niske otkupne cene, kao i zapušten sistem za navodnjavanje koji bi trebalo da ublaži posledice suše.
Situacija u Bačkoj nešto bolja u Bačkoj nego u Banatu, ali ne sjajna
Poljoprivrednik iz Kisača Goran Filipović za Danas podseća da je pšenica odmah posle zime, u februaru i martu, izgledala odlično i obećavala, ali se na kraju ispostavilo da je sušni period u aprilu uzeo danak.
„Prosek prinosa pšenice u Bačkoj je negde između pet i po do šest tona, a na nekim parcelama i do sedam tona po hektaru. Ali ona lošija zemljišta su ove godine dala više, što se inače ne dešava, a nije ga bilo na najboljim zemljištima i tu je pšenica podbacila. Što je verovatno isto posledica te suše“, smatra on.
Problem su, naglašava, i prinos i cena.
„Sveukupno sa ovom cenom i tim rodom od tri pa do najviše četiri tone po jutru, ništa ne ostaje nama, to su samo gubici“, upozorava Filipović.
Kako podseća, reporamaterijal je već nekoliko godina jako skup, a cena pšenice stoji na nivou još iz 2010. godine, na 20 dinara.
„Sada se spekuliše da li će biti 19 ili 21 dinar, nama to ne znači puno, svakako će biti loše i neće nas to izvaditi. Da je 30 dinara moglo bi sa tim da se živi, jer je i Zadružni savez izneo procenu da je proizvodna cena žita ove godine 27 dinara, što znači da je samo preko toga neka zarada“, objašnjava naš sagovornik.
Kako dodaje, situacija sa uljanom repicom je kao i kod žita – od tone i po do dve tone po jutru. Međutim, Filipović naglašava da je ono što je posejano u proleće pod znakom pitanja.
„Imamo parcele gde kukuruz već podgoreva, jer su i kiše padale reonski. Na razdaljini od dva do tri kilometra u našem ataru se vidi razlika gde je palo 20, a gde pet litara kiše. To su velike oscilacije i ti letnji pljuskovi će odrediti rod kukuruza, šećerne repe i suncokreta“, navodi on.
Na nekim atarima je, dodaje, situacija već problematična ako kiša ne padne u narednih nedelju dana.
„Na nekim delovima, gde je bilo više kiše, kukuruz se drži i lepi su klipovi, i sve je kako treba za sada. Strah nas je sad od toga gde će preskočiti ova naredna, odlučujuća kiša. Gde ne padne tu će rod biti značajno umanjen, a na nekim parcelama i do 50 odsto“, ukazuje Filipović.
Što se tiče suncokreta, kako kaže, on za sada izgleda najbolje od svih kultura.
„Obećava da će biti dobra godina za njega, on je sad u fazi nalivanja zrna i njemu bi sada dobro došla jedna kiša. Tada bi od njega bio pristojan rod, da se bar na nekoj kulturi nešto zaradi“, poručuje Filipović.
