Evropska unija je usvojila najveću reformu pravila o pravima putnika u avio-saobraćaju u poslednjih 20 godina. Nova regulativa donosi veća prava putnicima – od jasnijeg prikaza ukupne cene karte sa uključenim ručnim prtljagom, preko lakšeg ostvarivanja naknade u slučaju kašnjenja i otkazivanja letova, do novih pravila za putnike koji putuju sa decom. Iako Srbija nije članica EU, promene će se odnositi i na veliki broj građana koji koriste evropske avio-kompanije i letove povezane sa državama članicama. Šta tačno donose nova pravila i kako će uticati na putnike iz Srbije, za Insajder objašnjava Luka Popović, urednik portala Exio Aviation, piše Insajder.
Popović kaže da se pravila odnose na sve putnike koji putuju avio kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji, bilo da oni putuju do ili iz Evropske unije, ali takođe će se primenjivati i na one aviokompanije koje nisu registrovane u Evropskoj uniji, ali gde putnici započinju svoje putovanje sa jednog od aerodroma iz EU.
“Ako putujete iz Srbije sa nekom kompanijom registrovanom u EU, primenjuju se ova pravila. Ako putujete, na primer, Air Serbia-om iz Beograda za EU, ova pravila se ne primenjuju, ali će se primenjivati iz drugog pravca, odnosno iz EU ka Beogradu ili Srbiji”, kaže Luka Popović.
On dodaje da je Srbija u većini prilagodila svoje zakonodavstvo i ima vrlo slična pravila kao i Evropska unija kada je reč o zaštiti prava putnika.
“Ono što je najvažnije jeste da se ne menja odšteta, odnosno svi putnici će imati prava na odštetu između 250 i 600 evra ukoliko njihov let kasni 3 sata ili duže. Ono gde je došlo do promene jeste da su aviokompanije u obavezi da u roku od 30 dana odgovore na zahtev putnika za odštetu, a tamo gde je došlo do negativne promene jeste da će putnici imati 9 meseci da podnesu zahtev za odštetu od dana kada im je bio let”, objašnjava Popović.
Jedna od najspornijih tačaka tokom dugih pregovora bila su pravila o odšteti putnicima u slučaju kašnjenja ili otkazivanja letova. Popović ocenjuje da su novim pravilima ipak više dobili putnici, iako je postignut kompromis.
„Odšteta je veliki finansijski udarac za bilo koju aviokompaniju, i one su lobirale da se smanji ta odšteta i poveća prag kašnjenja. Međutim, organizacije za zaštitu prava putnika smatrale su da bi se time praktično izgubilo pravo na naknadu. Smatram da su putnici dobili mnogo više ovim novim pravilima, ali je Evropska unija jasno definisala kada imaju pravo na odštetu. Ako su razlog kašnjenja vremenski uslovi ili štrajkovi kontrole leta, putnici neće imati pravo na naknadu jer to nije u rukama aviokompanije“, objašnjava Popović.
Nova pravila donose i značajne promene za porodice koje putuju sa decom, kao i za osobe sa invaliditetom. Putnici sa maloletnom decom ubuduće će moći da sede zajedno bez dodatne naknade, objašnjava Popović, što je do sada često bio dodatni trošak, posebno kod niskobudžetnih avio-kompanija.
“Što se tiče osoba sa invaliditetom, oni će isto imati pravo da besplatno sede do svog pratioca. I tu su donete još dodatne neke promene kada je reč o njihovim pravima na aerodromu, prevoz njihove opreme, imaju veća prava i pogodnosti”, dodaje Luka Popović.
Putnicima iz Srbije koji često koriste avio-saobraćaj Popović savetuje da se pre svega informišu o svojim pravima i pravilima koja važe za kompaniju kojom putuju. Posebno je važno da znaju da li je avio-kompanija registrovana u Evropskoj uniji, jer od toga može zavisiti koja zaštita im pripada u slučaju problema sa letom, dodaje on.
“Takođe bih preporučio da svu komunikaciju koju imaju sa aviokompanijom od trenutka kupovine karte, to uključuje sve račune, boarding kartu koju dobijete na aerodromu ili generišete putem aplikacije, i takođe, ako imate neke dodatne troškove usled kašnjenja ili otkazivanja leta, na primer hotelski smeštaj, da sve to čuvate jer će vam to značiti kada podnesete prijavu za odštetu”, kaže urednik portala Exio Aviation.
Informacija da bi niskotarifna kompanija Wizz Air mogla da otvori bazu u Prištini pojavila se u trenutku kada ta kompanija vodi spor sa Direktoratom za civilno vazduhoplovstvo Srbije, zbog čega se spekuliše i o mogućem zatvaranju baze u Beogradu. Popović, međutim, kaže da te dve stvari ne treba povezivati.
“Oni lete za Prištinu već skoro 10 godina, imaju baze širom regiona, tako da mislim da to nema veze jedno sa drugim. Što se tiče njihove baze u Beogradu, oni će morati do kraja septembra da donesu odluku da li će tu bazu zatvoriti od novembra kad stupa na snagu zimski red letenja. Po mojim informacijama, oni će imati konačno neki sastanak sa Direktoratom, i oni žele da postignu neki kompromis. Da li će to uspeti, videćemo. Ono što treba naznačiti i što su oni rekli jeste da, i ako zatvore bazu, oni neće prekinuti da lete za Beograd ili za Srbiju, samo će to biti u nekom smanjenom obimu”, zaključuje Luka Popović, urednik portala Exio Aviation.
