Novi Predlog zakona o PIO osiguranju, koji Srbija priprema u saradnji sa Svetskom bankom, trebalo bi da zameni postojeći sistem, koji se primenjuje još od 1986. godine.
Nesigurni prihodi od poljoprivredne proizvodnje i male penzije najčešći su razlozi zbog kojih poljoprivrednici neredovno uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Njihova dugovanja prema PIO fondu trenutno iznose gotovo milijardu evra, a kako prenosi RTS, 95% odsto tih obaveza je nenaplativo. Očekuje se da će, do kraja 2018. biti završen novi Predlog zakona, koji će, kako tvrde nadležni, rešiti višegodišnje probleme osiguranja poljoprivrednika.
Greške u sistemu demotivišu poljoprivrednike da plaćaju doprinose
Slobodan Ilić, iz sela Majur, kod Šapca, živi isključivo od poljoprivedne proizvodnje. Na farmi hrani 38 krava i obrađuje oko 90 ha zemlje, a pre desetak godina je prestao da uplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje i po tom osnovu duguje preko milion dinara.
On smatra da svi poljoprivrednici treba da plaćaju penziono, ali dodaje da kada poljoprivrenici steknu uslov za odlazak u penziju moraju biti u sistemu i imati pravo da prime penziju, a ne da se dešava kao do sada da ih nema na spisku, zbog čega većina proizvođača prestaje da uplaćuje doprinose PIO fondu.
[wonderplugin_slider id=28]
Mala zarada nedovoljna da pokrije sve dažbine
Njegovog kolegu Radenka Petrovića, poljoprivrednika iz istog sela, su veliki troškovi proizvodnje, a mala zarada primorali da odustane od uplate penzionog osiguranja, koje godišnje iznosi nešto više od 70.000 dinara. Taj dug on nije uspeo da otplati ni kroz reprogram, a kako kaže, uz sav trud i rad, poljoprivrednici nemaju dovoljno novca da svaki mesec nešto plaćaju. Petrović napominje da bi bilo lakše kad bi se proizvođačima pomoglo, da situacija krene nabolje, da čovek može da živi, jer se ovako svaki mesec mora isplaćivati nešto, a zarada nije dovoljna ni za pokrivanje troškova proizvodnje.
Postojeći sistem nije menjan od 1986. godine
Novi Predlog zakona o PIO osiguranju, koji Srbija priprema u saradnji sa Svetskom bankom, trebalo bi da zameni postojeći sistem koji se primenjuje još od 1986. godine. Kako objašnjava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, Vlada želi da taj sistem poljoprivrednih penzija bude drugačiji, da doprinose plaća onaj ko može, ali da nakon toga ima dobru penziju, a ne da svi plaćaju isto. Trenutno imamo situaciju u kojoj niko ne zna šta se dešava, a penzije iznose 11.500 dinara. Nedimović naglašava da to nije cilj Ministarstva poljoprivrede.
Mnogi paori se radije odlučuju za uplatu životnog osiguranja
Za većinu poljoprivrednika je kamata veća od glavnice duga. Oni se nadaju da će nakon reforme sistema, njihove penzije biti usklađene sa drugima. Slobodan Ilić ističe da, ako je penzija 20.000 dinara, onda ona treba da bude ista i za generala, pukovnika, ministra, i za poljoprivrednog proizvođača. Dodaje da paori nemaju radno vreme, već rade onoliko koliko poslovi na imanju zahtevaju. Prema nekim procenama, u Srbiji samo između 50.000 i 70.000 poljoprivrednih gazdinstava bavi isplativom proizvodnjom, a zbog sigurnosti i jednostavnije procedure, mnogi poljoprivrednici se odlučuju za životno osiguranje kod privatnih kompanija.
Српски језик 
Slovenčina 
