Aleksandra Plavšić je svestrana ličnost, uvek voljna da u svemu vidi svetlo, „alergična“ na ukalupljivanje i šablone po kojima ljudi vole da žive, što nikako ne umanjuje ozbiljnost i postojanost u pristupu životu i ljudima. Po struci je Master profesor biologije (PMF), dok se većinu života bavi jogom, a od nedavno je i sertifikovana instruktorka joge (DIF). U razgovoru za BAP VESTI, Aleksandra priča više o sebi, kao i o pozivu kojim se sada bavi i kome je maksimalno posvećena – jogom.
Kako kaže, sebe vidi kao jednog empatu, kreativca, sposobnog da se suoči sa sobom pre svega, pa onda da sa ljubavlju pristupi i tuđem mraku.
„Mrak je uvek ono što se skriva, a što ne dozvoljava svetlosti da sija. Nikad ne znam jesam li veći introverta ili ekstroverta, pa samim tim volim da kažem da sam u balansu. Tome težim u svim segementima života, na svoj način naravno.“
Kako vidiš druge ljude? Šta je za tebe pokretačka energija?
Druge ljude vidim kao i sebe, voljne ili nevolje za rad. Ljubav je rad, napor, trud, reče From kao i mnogi pre i posle njega. U skladu sa tim koliko se neko oko nečeg/nekog trudi, vidim koliko i neko voli ili ne. Sebe, pa i druge. To je taman i odgovor i na drugi deo pitanja Ljubav, naravno.
[wonderplugin_slider id=64]
Koliko dugo se baviš jogom i kako si došla do tog momenta da se odlučiš za taj vid vežbanja?
Mogu reći, skoro pola života. Trenirala sam rukomet u osnovnoj školi, odakle mi je ostala ljubav prema pokretu i snazi. Na kraju svakog treninga smo se istezali i jedan dan je trener ubacio neke vežbe iz joge (sećam se i koje), objašnjavajući nam njihov dublji efekat. Deca ko deca nisu bila baš zainteresovana da budu mirna, a ja sam se trudila da zbog svojih knjiga o nindžama i samurajima koje sam tad intenzivno čitala, uradim sve kako treba. Jer nindže i samuraji su bili izuzetno izdržljivi ljudi, snažni i gipki ujedno, mirni i spremni za napad ujedno. Jedna vrhunska kombinacija i tela i duha! Posle rukometa sam jednostavno želela da se prešaltam na nešto ženstveno, a snažno i sa manje buke. I kako to obično biva, kad učenik traži učitelja, došla mi je pod ruku neka knjiga sa početka 20-og veka (naše izdanje) sa tetama u crnim trikoima koje vežbaju neke „obične vežbe koje telo čine večno zdravim i mladim“, a koje mogu da se rade kod kuće. Gimnastika, a nije gimnastika. Idealno! I dan danas mi je žao što nemam tu knjigu, a pošto nije bila moja, prepisala sam ono što mi se u tom momentu svidelo, naučila kako pravilno da ih izvodim i počelada vežbam sama sa sobom. I ubacila istezanja sa rukometa, mož’ zamisliti! Moja prva samoizmišljena joga.
Kako je izgledao tvoj prvi kontakt sa jogom?
Tako da, zahvaljujući svemu gore opisanom, nastavila sam da vežbam. Nekad tri puta nedeljno, nekad svaki dan. Nekad sat vremena, nekad 20 minuta. Nije to bio najpravilniji ritam na svetu, ali je bio moj. U međuvremenu, pošto sam sve vreme bila zainteresovana i za fizičko zdravlje i za filozofiju i psihologiju, čitala sa sve i svašta. I naravno, konačno došla i do svoje prve prave knjige o jogi, kod prodavaca ispred platoa. Čuvena „Aleksandar joga“. Ne može prostije u 200 strana sve ono o čemu razmišljam, a da je povezano i neodvojivo. E, onda je vežbanje dobilo drugu dimenziju. Još smisleniju i funkcionalniju na svim nivoima ljudskog postojanja.
Šta za tebe predstavlja joga?
Stil života. Jedna nepresušna ljubav prema sebi. Vreme uloženo u sebe koje se posle uvek višestruko isplati u svim životnim segmentima i to, naravno, ne samo za mene. I to je vidljivo odmah nakon treninga. Joga je jedno samoposmatranje kroz posvećenost fizičkom izražavanju tela. Ipak smo mi (prvenstveno) bića pokreta. Materijalni smo. Redovnim vežbanjem čovek svašta osvesti sa sobom. I gde je jak i gde je slab, i šta ga nervira, i zašto ga nervira. I zašto ga više ne nervira kao nekad JJedan, zapravo, dubok, unutrašnji rad. A pritom nenasilan, kao (možda) neke druge fizičke discipline.
Na koji način joga povoljno utiče na zravlje i telo?
Joga višestruko utiče na zdravlje pojedinca (i opet ne samo pojedinca). Prvenstveno, telo je snažnije, gipkije, sposobnije za svakodnevno obavljanje obaveza bez napora. Vraća mu se prirodan tonus mišića, odbacuje sve što mu ne treba (višak masti), oslobađa se nagomilane napetosti (krutost). Jedno smisleno fizičko vežbanje kao prirodan lek za mnoge tegobe. Dalje, joga utiče i na psihomentalno stanje čoveka. Jača se volja, stanje duha prelazi iz apatije ili depresije u radost, oslobađa se potisnuta kreativnost. Kao master biolog bih sad mogla da pišem i pišem o naučnim činjenicama uticaja joge na celokupno zdravlje čoveka. Ljudi su to znali i primenjivali hiljadama godina pre nas. Ali ko hoće nađe način, ko neće, trebaju mu dokazi. Zato, neka počne da trenira.
[wonderplugin_slider id=170]
Da li joga utiče na ličnost i dušu čoveka?
Utiče, ali u meri u kojoj smo inače spremni da radimo sa sobom. Čovek se ceo život otkriva. Joga je samo jedan od alata za to. I to vrhunski! Tako da, kad se ljudi zakače za predrasude o tome kako smo mi sad svi prosvećeni, neka blažena bića koja ne znam šta rade, ili s druge strane usmereni samo na sebe, sebični, nadmeni i tako redom, ja čujem samo strah. A ne istinsku zainteresovanost za rast.
Smisao asana je u tome da se zaključana energija u nama pokrene-fizička, mentalna, emotivna, duhovna. Da se koncentrisanim disanjem u jednom položaju (asani) izbaci nervoza, netrpeljivost, postepeno razbijaju svakojake blokade, nagomilani stres, a gradi mir i balans. Prvo sa sobom, onda sa drugima.
Šta ako neko ima problema sa kičmom, kako joga utiče na to?
Višestruko leči! Svaki pokret je i osmišljen tako da je celo telo (ili većinom celo telo) u funkciji, a kičma ponajviše. Kičma je oslonac. Ako malo bolje razmislimo, zato se i kaže da je mlada kičma (gipka, savitljiva) znak dugog života. Savremeni život koji je mahom sedeći, je poguban za kičmu. Jogom se telu ponovo vraća dostojanstveno držanje, jačaju se svi mišići koji drže telo u uspravnom položaju. Postoje škole joge koje ceo trening osmišljavaju smao kako da aktiviraju duboke leđne mišiće, upravo zbog ovoga. Ako bih gledala samo fizički aspekt joge, onda bih uvek prvo rekla pravilno držanje-dakle, kičma.
Da li je joga za sve ljude, ili je samo za određene?
Za sve je. Jer, baš zato što smo različiti, neko je više aktviniji, nego voli da je sporiji, mekši, blažu u pokretu, joga je idealna jer balansira oba tipa ličnosti. Kome treba snaga, dobija snagu. Kome treba više gipkosti, radi na gipkosti. Ko želi da skine koji kilogram viška i da oblikuje telo, joga je opet idealna. Ko bi da smiri svoj nagao temperament, joga ga smiruje. Ko bi da postane direktniji i otvoreniji, joga ga uči kako da istraje u tome. Joga je za sve.
Da li držiš časove joge ili planiraš da se tome posvetiš?
Planiram doživotno da se bavim jogom, a od nedavno sam završila i obuku za instruktora, pa planiram u skorije vreme da počnem da držim treninge.
Koliko si edukovana i koliko poznaješ jogu?
Ja sam instruktor joge, a i htela bi da se pohvalim da sam je završila u klasi profesora Milana Cvetkovića na DIF-u i to baš nedavno. Milan nas je lepo izdriblao i sa literaturom i fizički, jedan pravi štreber (što mi lično prija), tako da je u nekom momentu joge bilo i preko glave. A neformalno sam u tome više od 15 godina. Kroz sve što volim, psihologoju, biologiju, umetnost. Šta god da kome bude trebalo, neka pita. Neke odgovore imam, neke ne. Kao i svi profesori.
Šta bi rekla onima koji razmišljaju da se bave jogom, čime bi ih ubedila da krenu da se zanimaju više za nju?
Ljubav. Uvek se vratimo na početak, baš zanimljivo… Ljubav je stvorila svet. Svi problemi sa kojima se susrećemo služe za naš rast. Svi. Krize, sve. Ili ćemo ih prevazići, ili ćemo se zakopati. Kao jedno od rešenja za taj rast, da opet ponovim, i to na svim nivoima, joge je idealna za samoposmatranje. Dokle ćete doći, zavisi opet od vas. Važno je znati da ako vam deluje da niko ne veruje u vas, vi verujete sami u sebe. Posle ćete videti da je i to bio test i da ste sve vreme na pravom putu.
[wonderplugin_slider id=136]
Српски језик 
Slovenčina 