Trend odlaska srpskih radnika u beli svet sve je masovniji, a odlaze svi – počev od lekara i inženjera, potom vozača i zanatlija, pa sve do niskokvalifikovane radne snage. Sve češća konstatacija koja može da se čuje u Srbiji glasi: uskoro neće imati ko ni česmu da popravi.
Štaviše, još u školskim klupama đaci razmišljaju o budućnosti, a njihovi profesori i direktori potpisuju ugovore o saradnji sa zemljama Evropske unije.
Tako su nedavno Železnička tehnička škola iz Beograda i nemačka železnička kompanija Lenderban potpisale Ugovor o saradnji koji će omogućiti srpskim đacima da znanja iz oblasti železničkog saobraćaja stiču od stručnjaka iz treće po veličini železničke kompanije u Nemačkoj.
Kako je za „Vesti“ izjavio Zlatko Radosavljević, direktor Železničko-tehničke škole ugovor o saradnji će biti višestruko koristan, a đaci će moći da besplatno pohađaju časove nemačkog jezika iz programa „Gete“ instituta.
– Predavači iz Nemačke će dolaziti ovde kod nas u Beograd, naši profesori će ići tamo. Naši đaci kad odlaze na praksu ne mogu da voze voz, to im niko ne dozvoljava. Stoga će na neko vreme mobilni stimulator iz Nemačke biti ovde kod nas i đaci će moći da ga voze. To je neprocenjivo iskustvo za njihovu praksu – kaže Radosavljević.
Takođe, tokom 2018. godine iz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd otišlo je 247 vozača, po nekim nezvaničnim podacima čak 433 zaposlenih.
Najveći broj vozača odlazi put Slovenije, a naročito Nemačke. U Srbiji šoferi zarade mesečno 400 evra, u Sloveniji 1.800 do 2.000 evra, dok u razvijenim zemljama zapadne Evrope ta zarada ide i preko 2.500 evra.
Traženi su i bravari, mašinbravari, bravari monteri, majstori za sve vrste monterskih radova, centralnog grejanja, ventilacije, vodovoda i kanalizacije, plastičari, zavarivači, kao i oni vešti u radu sa gipsom, laminatom i molerajem.
[wonderplugin_slider id=64]
Čedomir Milutinović, direktor firme koja iz Loznice upućuje radnike u inostranstvo, uglavnom na gradilišta po Nemačkoj, kaže da je interesovanje veliko.
– Sve teže je naći kvalifikovanu radnu snagu. Nema ograničenja u godinama, važno je da je čovek radno sposoban, ali akcenat je na iskustvu, pa angažujemo i ljude koji nisu u cvetu mladosti, ali znaju posao. Dolaze nam i penzioneri, neke smo slali na rad i odlično su se pokazali. Mada radimo samo sa muškarcima, sve više je žena koje se interesuju za rad u inostranstvu. Inače, ovim se bavimo poslednje tri godine, sve radimo regularno, nijedan nam radnik nije vraćen sa gradilišta, a tamo su kontrole česte i stroge – kaže Milutinović.
Žene u restoran, mladi na kruzere
Žene iz lozničkog kraja sve češće odlaze na rad od po dva, tri meseca i uglavnom nađu posao u restoranima ili čuvaju starije bračne parove. Na to se odlučuju čak i one koje ne znaju ni reč stranog jezika, ali imaju obezbeđen stan, hranu i obavezu da pomognu starijim ljudima koji su pokretni, ali im je potrebna pomoć u kući. Lozničani odlaze i na gradilišta u Rusiji, dok mlađi koji znaju engleski odlaze da rade na kruzere.
Egzodus od 2020.
Na pitanje koliko radnika, članova tog sindikata, razmišlja da ode iz Srbije na rad u Nemačku, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže da nema grane privrede u kojoj radnici ne razmišljaju da idu.
– Prvenstveno u auto-transportu. Nema više vozača, jer su otišli u Nemačku i druge zemlje da rade. Ista situacija je u zdravstvu odakle su već otišli lekari i tehničari. Mnoge njihove kolege razmišljaju da krenu njihovim stopama. Za sedam meseci u Kliničkom centru u Nišu, na primer, promenili smo četiri predsednika sindikata, jer su dotadašnji otišli iz zemlje da rade u Nemačkoj, Austriji, Islandu i drugim državama. Trenutne pripreme za odlazak na rad u Nemačku – dokumentacija, učenje nemačkog jezika i druge ni sada nisu bile prepreka za masovni odlazak, a liberalizacija svega toga od 2020. godine tek će da bude podstrek za još veći odlazak – objašnjava Savić.
Omladina ide da se ne vrati
Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti 46 odsto populacije između 15 i 29 godina, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, 27 odsto visoko-obrazovanog kadra izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.
Izumiru zanatlije
Najveći problem je što odlaze mladi ljudi, ali takođe odlaze majstori pa oni koji, ipak, reše da ostanu neće imati od koga da nauče zanat, a ni škole više ne obrazuju takve kadrove. Sve teže je naći dobrog, a još i relativno mladog majstora, a što ih je manje, to su njihove usluge sve skuplje.
Српски језик 
Slovenčina 
