Zašto Nacionalna služba za zapošljavanje učestvuje u odlivu radne snage iz Srbije?

Na posao u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje tokom prošle godine otišlo je 550 radnika.

Foto: (D. Žarković)

Među njima je najviše bilo lekara i medicinskog osoblja, ali i vozača, ugostiteljskih i pomoćnih radnika… Bolji život tražili su uglavnom u Nemačkoj i zemljama regiona.


U NSZ objašnjavaju da posreduju u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Domaći poslodavci i sindikati, međutim, smatraju da je takvo posredovanje suprotno interesima građana, privrede, države… Jer, kako primećuju, odlaze najdeficitarniji kadrovi, u koje je država uložila mnogo novca.

Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, nekadašnjeg rektora Beogradskog univerziteta, u školovanje svih onih koji su otišli od devedesetih do danas, a procene su da ih je otišlo oko 1,2 miliona, uloženo je 12 milijardi evra. Svake godine ode 30.000 – 50.000 novih ljudi.

„Razumljivo mi je da to rade privatne agencije, ali ne i da NSZ u inostranstvo odvodi naše radnike, u koje smo uložili milijarde za školovanje. Nacija će biti egzistencijalno ugrožena i doživećemo sudbinu Hrvatske, koja je sa 5,5 spala na 3,8 miliona stanovnika“, primećuje za „Novosti“ Kovačević.



U čemu je interes države, ne shvataju ni u Uniji poslodavaca. Počasni predsednik Nebojša Atanacković, konstatuje da NSZ treba da posreduje na domaćem tržištu, a da u inostranstvo šalje isključivo one radnike koji ne mogu da se zaposle ovde.

[wonderplugin_slider id=136]

„A kod nas je suprotno. Odlaze radnici koje traži i naša privreda. Tačno je da se Ministarstvo rada trudi da zaštiti one koji odu na posao u druge zemlje, ali ne treba država da nam oduzima deficitaran kadar i bez njega ostavlja domaće poslodavce“, navodi Atanacković.

Za Živorada Mrkića iz Novog sindikata zdravstva, odlazak medicinskih radnika je nacionalna katastrofa.

„Građane neće uskoro imati ko da leči i neguje. Nemačkoj nedostaje oko 110.000 zdravstvenih radnika, zbog čega je osnovala stotine firmi za njihovo regrutovanje u drugim zemljama. I u Srbiji imaju mnogo skauta, a autobusi sa zdravstvenim radnicima odlaze svakodnevno. Sve teže formiramo smene, nema ko da pokriva one koji su na bolovanju ili godišnjem odmoru“, objašnjava Mrkić.

[wonderplugin_slider id=170]

U NSZ kažu da je, uz njihovo posredovanje, prošle godine 20 osoba našlo zaposlenje u Nemačkoj na poslovima asistenta za zdravstvenu negu do priznavanja diplome, a nakon toga na poslovima kvalifikovanog zdravstvenog radnika. Posao je našlo i 40 vozača D kategorije.

[wonderplugin_slider id=170]

„Našim posredovanjem do posla je došlo i 19 radnika na sezonskim pomoćnim poslovima u turizmu u Hrvatskoj, 15 u Sloveniji, na poslovima pomoćnih radnika, poštonoša i vozača, a četiri se zaposlilo na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Portugaliji, kao berači malina“, kažu za „Novosti“ u NSZ, i dodaju da su se u 2018. uz njihovo posredovanje, po prijavama stranih poslodavaca, zaposlile 93 osobe.

U okviru projekta NSZ, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Nemačke savezne agencije za rad, zaposleno je prošle godine 106 naših ljudi. Pre njihovom sporazumu, dodatno je zaposlen 351 naš građanin na poslovima zdravstvene nege.

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde