Novi zakoni koji kompanijama smanjuju poreze za zapošljavanje nova su šansa za mlade koji u ovoj godini nisu bili u radnom odnosu, bez obzira na to da li su studenti ili na birou.
U Vladi procenjuju da će na ovaj način posao isprva naći najmanje 5.000 nezaposlenih koji su prijavljeni na tržište rada, ali i da će potom šansu imati daleko veći broj mladih.
Set mera koje bi uskoro trebalo da se nađu u Skupštini i da na snagu stupe od naredne godine, faktički će poslodavcima smanjiti poreska opterećenja na zapošljavanje i tako ih podstaći da otvaraju nova radna mesta. Praktično, samo na jednom zaposlenom kome bi davali platu od 50.000 dinara neto, mesečno će moći da uštede 22.000 dinara. Naime, na ovu platu ukupno poresko opterećenje od 64 odsto danas je 32.000 dinara, a sa najavljenim poreskim oslobođenjem bilo bi 9.600 dinara.
[wonderplugin_slider id=174]
Podsetimo, od 1. januara sledeće godine kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom ove godine, biće oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica u celosti tokom 2020. godine, odnosno u najvećem delu tokom 2021. i 2022.
Na ovaj način će efektivno umanjenje ukupnih obaveza iznositi oko 70 odsto tokom 2020. godine, 65 odsto tokom 2021.godine, i 60 odsto tokom 2022. Uslov za one koji traže posao, jeste da su bili nezaposleni u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020. pod dodatnim uslovom da stupe u radni odnos do kraja 2020.
„Prve procene govore da će, zahvaljujući ovim merama, posao naći oko 5.000 ljudi, ali neke analize govore da kasnije treba očekivati i širi obuhvat. Pritom, treba imati u vidu da je koncept postavljen tako da olakšice prate zaposlenog i ako promeni firmu, te će ako pređe u drugu kompaniju, poslodavac kod koga se zaposlio, imati pravo da nastavi sa korišćenjem olakšica“, ocenila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić,
Olakšice i za mlade iz dijaspore
Olakšice se, takođe, odnose na i građane koji nisu boravili u Srbiji u protekle dve godine.
„Ideja je da poslodavcima koji se odluče da zaposle takvog pojedinca, poreska osnovica bude umanjena 70 odsto. Ta stimulacija će trajati pet godina. Suština je da stimulišemo one koji žele da se vrate u zemlju. Oni imaju dodatna znanja koja su stekli, a koja su ovde dragocena, i na taj način mogu da daju doprinos“, naglasila je Savičić.
Ekonomisti: „Dobra mera, ali nužan oprez“
Ekonomisti pozdravljaju najavljene mere, ali upozoravaju i na moguće opasnosti.
„Reč je o podsticaju koji je kao efikasan odavno poznat i u razvijenijim zemljama Evrope. Ideja je da se malim preduzećima koje počinju da rade olakša zapošljavanje s namerom države da ne plaća ljude na birou iz budžeta, već da kompanije poreski relaksira i motiviše na zapošljavanja. To je nešto što srednjameričke države odavno rade“, kaže za „Blic Biznis“ Profesor na Ekonomskom fakultetu LJubodrag Savić. On, međutim, napominje da je sada samo jako važno da ceo proces bude transparentan kao i da je nužno da država kontroliše kako se troši novac.
Ekonomski analitičar i saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić dodaje i novo viđenje.
„Ako kompanije dobijaju podsticaj, onda će moći da kompenzuju možda manji učinak za neki period koji novom radniku treba za dostizanje znanja i iskustva“, kaže Nikolić za „Blic BIznis“ i dodaje da se „mladima ovim pruža šansu koju do sada nisu imali“.
[wonderplugin_slider id=64]
Nezaposlenost pada, odliv radne snage raste.
Prema zvaničnoj evropskoj statistici Srbiju godišnje napusti 51.000 ljudi, a kako poznavaoci tvrde, sve je više mladih i radno sposobnih ljudi koji odlaze.
Zbog manje radne snage i zbog pada produktivnosti usled neumitnog starenja stanovništva procenjuje se da će Srbija u narednih 30 godina imati 0,8 odsto manji rast BDP godišnje, nego da nema demografskog egzodusa, pokazuje analiza profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saše Ranđelovića, bazirana na studiji MMF.
S druge strane, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na drugi kvartal2018. godine, broj nezaposlenih smanjen je za 57.600.
Međutim, kako navode u svom izveštaju, broj nezaposlenih je manjim delom smanjen usled zapošljavanja (za 19.700), a većim delom zbog smanjenja kapaciteta radne snage (za 37.900).
Nezaposlenost je najviše smanjena kod populacije starosti od 25 do 34 godine.
U Srbiji su zvanično bez posla 22 doktora ekonomskih nauka. Oni ujedno čine i najmasovniju grupu među najobrazovanijim građanima koji su evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Српски језик 
Slovenčina 
