Svetski dan moždanog udara obeležava se 29. oktobra. Ovaj datum ustanovila je Svetska organizacija za moždani udar (World Strokeorganization WSO) 2006. godine.
Cilj kampanje je da se podigne svest o prevenciji moždanog udara, njegovom lečenju i podršci. Osnovna poruka ovogodišnje kamanje je: „Jedna od četiri osobe doživeće moždani udar tokom svog života–nemojte to biti Vi“.
Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta. Moždani udar kod dve trećine bolesnika uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost.
[wonderplugin_slider id=75]
Procena je da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Svakih šest minuta neka osoba doživi moždani udar.
Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Moždani udar utiče na: bolesnike, porodicu i prijatelje bolesnika kao i na širu društvenu zajednicu.
Moždani udar (šlog) nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je ishranjivanje tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili potpuno onemogućeno. Posle moždanog udara (šloga) pogođeni deo mozga prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada. Moždani udar se drugačije zove šlog ili cerebrovaskularni insult.
Razlikujemo dva tipa moždanog udara: ishemijski šlog, koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova tog dela mozga trombom i hemoragijski šlog, kod kog oštećenje mozga nastaje usled krvarenja u mozgu. Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti, oduzetost (paraliza) jedne strane tela, slabost jedne strane tela, utrnulost jedne strane tela, oduzetost/slabost ruke i noge, otežan/onemogućen govor, naglo nastala jaka glavobolja, gubitak vida, duple slike, gubitak ravnoteže.
Pacijenti koji unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.
U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar pruži najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.
Vreme potrebno za rehabilitaciju najviše zavisi od težine moždanog udara. Osnova primarne prevencije je borba protiv faktora rizika za nastanak moždanog udara.
Faktori na koje ne možemo uticati su:
– životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći),
– pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća),
– rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase),
– genetski (nasledni) faktori.
Ako mislite ili sumnjate da neko iz Vaše blizine ima moždani udar, reagujte brzo, i proverite sumnju prostim testom (FAST – Brzo!)
[wonderplugin_slider id=181]
OBRATITE PAŽNJU NA:
F – Face – Lice:
Zamolite osobu da Vam se nasmeje. Da li primećujete da jedna strana lica pada?
A – Arm – Ruka:
Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li može obe da drži podignute, ili jedna pada?
S–Speech – Govor:
Zamolite osobu da ponovi jednostavne fraze. Da li je govor otežan ili zvuči čudno?
T – Time – Vreme:
Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite 194!
Српски језик 
Slovenčina 
