Grad, mraz, poplave, suša – neke su od nepogoda koje imaju veliki uticaj na poljoprivredu. Samo tri odsto poljoprivrednika osigurava svoja poljoprivredna imanja u Srbiji – podaci su analize Ministarstva poljoprivrede.
Taj procenat je veoma mali ukoliko se uzme u obzir da su klimatske promene sve češće i da iz godine u godinu ima više elementarnih nepogoda, uz koje se u velikoj meri oštećuju i poljoprivredna zemljišta. Poplave, mraz, suša neke su od pojava koje imaju veliki uticaj na razvoj poljoprivrede.
Razlozi za neosiguravanje
Iako su svesni da bi im u saniranju štete i finansijskom oporavku znatno pomoglo osiguravanje tla, ipak se poljoprivrednici teško odlučuju na taj korak. Razlog je uglavnom nepoverenje u osiguravajuće kuće, ali i mali broj procenitelja, rekao je ministar poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, prenosi Dnevnik.
[wonderplugin_slider id=75]
„Jedan region u Srbiji bio je pogođen gradom, ali su stručnjaci na teren došli tek posle 20 dana. Do tada je već došlo do oporavka vegetacije i šteta nije bila kao prvog dana. Uprkos tome, veoma je važno da se proizvodnja osigura jer je šteta mnogo veća od polise osiguranja“, ukazuje Bogićević.
Kako navodi, razume da proizvođačima deluje da je osiguranje skupo, ali dodaje da je ulaganje u ovu investiciju veoma vredno.
„Kada se pogleda u prvi mah, to košta. Ali, kada sam išao sam na teren neki ljudi su imali 3 – 4 hektara zasada i nisu se osigurali. I zbog 500 evra, koje je trebalo da daju za osiguranje, izgubili su 20.000 – 30.000 evra. To su ogromni gubici za domaćinstvo koje se neće oporaviti u naredne dve do tri godine”, objašnjava Bogićević.
Resorno ministarstvo povećava iznose
Ukazuje i na to da Ministarstvo poljoprivrede sve više novca opredeljuje upravo za osiguravanje poljoprivrednih parcela i životinja u vidu podsticajnih sredstava.
“Nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima pravo na podsticaj osiguranja u iznosu od 40 odsto visine premije, a u pet regiona koji su najviše pogođeni elementarnim nepogodama, do 70 odsto”, podseća Bogićević i dodaje da se svake godine iznos za ova sredstva povećava, ističući da je prošle godine za tu meru bilo izdvojeno 400 miliona, a ove 600 miliona dinara.
[wonderplugin_slider id=181]
Smatra da bi poljoprivrednici mogli da u potpunosti besplatno osiguraju zemljište, a da bi to bilo moguće ukoliko bi lokalne samouprave u ovu meru uložile još deset, 20 ili 30 odsto. Apeluje na poljoprivrednike da se okrenu osiguravanju svojih parcela u većoj meri podsećajući da je u poslednjih pet godina naša zemlja u većoj ili manjoj meri bila pogođena neželjenim prirodnim pojavama.
Српски језик 
Slovenčina 
