Vlada Srbije donela je Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020-2025. godina čiji je cilj upotreba veštačke inteligencije (VI) u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja, razvoja poslova budućnosti i kvalitetnijeg života.
Donošenjem i sprovođenjem ove strategije Srbija će biti pozicionirana kao lider regiona za razvoj VI budući da u regionu jugoistočne Evrope za sada ni jedna država nije objavila strategiju za VI. Kako je objavljeno u Službenom glasniku 31. decembra, realizacija mera Strategije bi trebalo da osigura da se veštačka inteligencija u Srbiji razvija i primenjuje na bezbedan način.
Srbija zaključno sa 2019. godinom petu godinu za redom ima rast izvoza IKT usluga od preko 20 odsto godišnje. Kako su ekonomski rast, digitalizacija i obrazovanje ključni prioriteti Vlade Srbije, VI je jedna od oblasti koja ima najveći potencijal da tim prioritetima doprinese, prenosi Nova ekonomija.
Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju koji je pripremio Oxford Insights u saradnji sa International Development Research Centre (IDRC), Srbija je rangirana na 58. mestu od 194 država u 2019. U odnosu na države regiona, prema Indeksu je najbolje pozicionirana Slovenija (38. mesto), a ispred Srbije su još i Bugarska, Mađarska i Rumunija.
Obrazovanje ključno
Obrazovanje je ključni faktor za razvoj VI u Srbiji. Istorijski posmatrano, Srbija ima dobro obrazovanje iz tehničkih i prirodnih nauka koje je značajno za VI, ocenjuje se u Strategiji.
I pored značajnih napredaka vezanih za učenje informacionih tehnologija u osnovnim i srednjim školama, kako u opšteobrazovnim, tako i u stručnim predmetima, teme iz veštačke inteligencije još uvek nisu značajno zastupljene.
[wonderplugin_slider id=26]
U visokom obrazovanju na većini tehničkih i prirodno-matematičkih fakulteta postoje predmeti iz različitih oblasti VI, ali je njihova zastupljenost i dalje nedovoljna. U poslednjih nekoliko godina je značajno poraslo interesovanje učenika za IT smerove na fakultetima. Zbog povećanog interesovanja, ali i povećanih potreba privatnog sektora, povećani su kapaciteti fakulteta. U toku je ili u planu izgradnja novih objekata tehničkih fakulteta širom Srbije. Pored ulaganja u prostornu infrastrukturu, ulagano je i u razvoj novih predmeta na fakultetima.
Kako se navodi, u studijskim programima su na različit način i u različitom obimu zastupljene teme veštačke inteligencije, ali nije standardizovano šta treba da se uči iz veštačke inteligencije na studijskim programima koji su orijentisani ka računarskim naukama, računarskom inženjerstvu i slično, kao što je u velikoj meri standardizovano šta, na primer, treba da se uči o operativnim sistemima, kompajlerima, relacionim bazama podataka i slično.
Takođe, postoji skromna povezanost tehničkih fakulteta sa kompanijama koje se bave razvojem VI, a gotovo minimalna povezanost drugih fakulteta (npr. u oblasti poljoprivrede, medicine i dr.) sa kompanijama koje se bave razvojem VI.
Ocenjuje se da je ulaganje u istraživanje i razvoj ključno za razvoj VI u Srbiji.
Što se tiče dela IT sektora ili startap ekosistema koji se bavi veštačkom inteligencijom, ne postoje istraživanja koja daju precizne podatke o broju kompanija i njihovim ekonomskim pokazateljima, ocenjuju autori Strategije.
„Na osnovu konsultacija sa privatnim sektorom koji se bavi razvojem i primenom proizvoda na bazi veštačke inteligencije zaključujemo da su to pretežno male ili srednje kompanije najčešće fokusirane na uzak spektar proizvoda i uglavnom na primeni postojećih tehnologija u okviru VI. Sa druge strane je VI prisutna i u projektima većih IT kompanija, ali udeo takvih projekata u poslovanju najčešće nije veliki“, stoji u Strategiji.
Prisustvo IT kompanija koje su globalni lideri još uvek je skromno kada su u pitanju razvojni resursi locirani u Srbiji, a uloga takvih kompanija može biti značajna za sticanje iskustva i unapređenje nivoa veština domaćih stručnjaka.
[wonderplugin_slider id=67]
Српски језик 
Slovenčina 
