Psiholog Aleksandra Janković za Tanjug kaže da je retkost da roditelji na takav način ostavljaju svoju decu, ali kada se to desi, razlozi najčešće budu materijalne, zdravstvene ili porodične prirode.
Kako dodaje, nije retkost da majke koje u porodici trpe neku vrstu nasilja ili koje partner prisiljava da ostave dete, budu počinioci takvih slučajeva.
„Kada se već odluče na tako strašan korak, kao što je ostavljanje vlastitog deteta, onda je važno da se obezbede uslovi koji će tom detetu dati šansu da preživi“, napominje Janković.
Janković ističe da je izuzetno važno da majke koje iz bilo kog razloga ne žele da zadrže svoje dete, znaju da postoje socijalne službe ili hraniteljske porodice koje njihovo dete mogu primiti i o njima se kasnije starati.
„Teško je generalizovati, ali je činjenica da je patnja tih osoba ogromna, a sa druge strane postoji i strah od toga kako će reagovati okruženje“, kaže Janković.
Veliki broj tih žena kasnije u životu preživi vrlo ozbiljne scene pokajanja, kaže Janković i napominje da je u tom momentu, za sve njih bitno da znaju da nisu ubile nikoga.
Sagovornica kao jedan od razloga za ostavljanje beba na ulici, pored kontejnera, navodi nerazumevanje partnera ili njihove ucene.
Kako kaže u tome se krije odraz nepoštovanja majke prema samoj sebi.
„Zaista postoje mogućnosti da se stvari reše drugačije i da se poštede osobe koje će preživeti pakao sa saznanjem šta su uradile“, kaže Janković.
Prema njenim rečima, vrlo je važno pokazati, što putem medija, što edukacijom, da rešenje postoji.
[wonderplugin_slider id=185]
„Svaka od njih treba da zna da postoje ustanove, stručnjaci, profesionalci koji im zaista mogu pomoći, i ne treba da se sklanjaju od toga“, ističe Janković.
Direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zoran Milačić kaže za Tanjug da se u slučaju ostavljenih beba najpre utvrđuje zdravstveno stanje deteta, a zatim Centar za socijalni rad ulazi u proceduru utvrđivanja funkcionisanja detetove biološke porodice.
Milačić napominje da se nakon te procedure, pristupa obliku zaštite koji je najpovoljniji u skladu sa uzrastom i potrebama deteta, kao i uslovima za smeštaj.
„To može biti alternativna zaštita, koja za mlađi uzrast podrazumeva smeštaj u hraniteljsku porodicu ili smeštaj u neku od ustanova socijalne zaštite“, kaže Milačić.
Milačić dodaje da je u domenu socijalne zaštite prioritet uspostavljanje komunikacije sa biološkom porodicom.
„Ukoliko dete nije u mogućnosti da se vrati u biološku porodicu, onda je važno da barem ima redovne kontakte sa njom, koliko je to moguće“, napominje Milačić.
U sklopu Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine postoji i Materinski dom, kao jedna od usluga preventivnog karaktera u koji se upućuju majke koje su doživele nešto loše u porodici, koja ih onemogućava da se u njoj i zadrže.
Deca u Centru su uključena u školski proces, pruža im se podrška u vaspitanju, učenju i organizuje se niz aktivnosti kako bi im se boravak u ustanovi olakšao.
[wonderplugin_slider id=177]
Српски језик 
Slovenčina 
