Međunarodna agencija za energetiku (IEA) izvestila je kako se za 2020. očekuje rekordan pad emisije ugljen-dioksida u vazduhu zbog karantina koju su mnoge države uvele u borbi protiv pandemije virusa korona.
„Projekcije sugerišu da će zagađenje vazduha pasti na najniži nivo u poslednjih 10 godina. Prethodni rekord pada zagađenosti vazduha se dogodio tokom globalne krize 2008, ali sada će taj pad biti šest puta veći“, stoji u izveštaju.
Još jedno istraživanje prikazuje kako će izolacija širom sveta dovesti do 11.000 manje smrti uzrokovanih zdravstvenim problemima usled zagađenosti vazduha.
Naučnici su, na temelju dostupnih podataka, zaključili da čistiji vazduh verovatno utiče na bolesti koje uzrokuje ili pogoršava zagađenje vazduha, koje je znatno manje jer su stotine miliona ljudi protekli mesec provele u svojim domovima.
„Poređenja radi, to je kao kada bi svi Evropljani na mesec dana prestali da puše“, objasnila je Lori Majlajvirta, glavna analitičarka iz helsinškog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, koji je sproveo studiju. „Analiza ukazuje na ogromnu korist za javno zdravlje i kvalitet života koji bi se mogao podstaći brzim smanjenjem sagorevanja fosilnih goriva i zamenom održivim energetskim načinima.“
Zdravstvena korist od čistijeg vazduha u Nemačkoj, Britaniji i Italiji odgovara sprečavanju više od 1.500 prevremenih smrti u svakoj od tih zemalja.
Osim pada emisije ugljen-dioksida dogodio se i pad azot-dioksida. Do završetka studije 24. aprila, koja je trajala mesec dana, prosečan stanovnik Evrope bio je izložen 37 odsto nižem nivou azot-dioksida u poređenju sa onim koji se u uobičajenim životnim okolnostima očekivao u tom razdoblju, navodi CREA. Azot-dioksid najzastupljeniji je izduvni gas u saobraćaju.
Izloženost štetnim česticama koje nastaju kao posledica izduvnih gasova u saobraćaju, industriji i grejanja na ugalj bila je za 12 odsto niža od uobičajenog nivoa, rezultati su studije kojom je obuhvaćena 21 evropska država.
Uočeno smanjenje zagađenosti vazduha moglo bi rezultirati time da će ljudi čak 1,3 miliona dana manje izostati s posla i sa 6.000 manje novih slučajeva astme kod dece, navodi CREA.
Istraživači kažu i kako veruju da je produžena izloženost zagađenom vazduhu pre početka pandemije mogla uzrokovati nove slučajeve ili pogoršati stanje obolelih od dijabetesa, plućnih bolesnika, obolelih od raka i srčanih bolesti. Podsećaju da su to preduslovi koji povećavaju rizik od smrtnog ishoda među pacijentima obolelim od Covida-19.
„Uočili smo povezanost između zdravstvenih stanja koja dovodimo u vezu sa zagađenjem vazduha i onih koja povećavaju rizik od smrtnog ishoda od Covida-19“, rekla je Sara de Mateis, profesorka na italijanskom univerzitetu u Kaljariju i članica Evropskog respiratornog društva.
Zagađenje vazduha uzrokuje više od 400.000 prevremenih smrti u zemljama članicama Evropske unije i u Velikoj Britaniji, izvestila je EU-ova agencija za zaštitu životne sredine.
Српски језик 
Slovenčina 
