Sezona svinjokolja je u punom jeku i pripremaju se zalihe za predstojeće praznike. Suve bukove cepanice i nekoliko borovih grančica pomažu da meso bude idealno osušeno.
Kada je napolju vedro sa temperaturom od dva do četiri stepena, znači da su uslovi idealni za dimljenje i dobru ventilaciju u pušnici. Meso se dimi lagano. Ako je prebrzo, topi se masnoća i stvara površinska pokorica koja sprečava sušenje i konzerviranje unutrašnjosti mesa. Razlikuje se nekoliko vrsta dimljenja.
Sezona proizvodnje suvog mesa kod zanatskih tradicionalnih proizvođača uveliko je u odmakloj fazi. Najkvalitetnije polutke najčešće izdvojene klanjem simentalske rase goveda predstavljaju odličnu sirovinu za proizvodnju suvog mesa, koja je već odavno nabavljena i spremna za obradu.
Mnogo faktora utiče na kvalitet finalnog proizvoda. Nije samo odabir mesa važan, u celokupnom procesu tehnologije proizvodnje mnogo toga ima itekako važnu ulogu. Kao na primer vrsta i izbor drveta za ložište i dimljenje mesa u pušnici.
Zašto se meso dimi?
Zadesite li se u ovom periodu u selu ili naselju gde postoje pušnice za sušenje mesa, nemoguće je ne osetiti karakterističan miris koji dolazi iz ovih objekata. Za iskusne tradicionalne majstore upravo miris i šmek unutar i pored pušnice, mnogo govori o tome u kojoj fazi se meso nalazi. Da li je potrebno preduzimati neke korake, pojačati ili smanjiti ložište i kako nastaviti tehnologiju sušenja.
Dimljenje je u suštini, prosto rečeno prirodan proces konzerviranja. Nakon salamurenja, kada se komadi mesa izvade iz kaca i isperu vodom da se odstrani višak soli, kudeljnim kanapom se vežu za drvene štapove od leske i kače da vise i tako započinje proces dimljenja. Za to vreme odstranjuje se višak vlage u mesu i zaustavlja rast i razvoj bakterija čime se sprečava kvarenje.
Niske temperature i strujanje hladnijeg vetra idealni su uslovi, omogućavaju prirodnu ventilaciju pušnica, ali i sredinu za sigurniju higijensko sanitarnu obradu svežeg mesa. Kada je napolju vedro sa temperaturom od dva do četiri stepena, znači da su faktori pogodni za dimljenje i dobru ventilaciju. Meso se dimi polagano. Ako je prebrzo, topi se masnoća i stvara se površinska pokorica koja sprečava sušenje i konzerviranje unutrašnjosti mesa. Razlikuje se nekoliko vrsta dimljenja.
Dobro pripremljeno ložište i ventilacija
Za pravilno konzerviranje mesa dimljenjem, potrebno je obezbediti određene faktore, što podrazumeva dobro pripremljeno ložište, ventilaciju i temperaturu ložišta. Ne dime se svi suhomesnati proizvodi na istim temperaturama i iz tog razloga postoji takozvano hladno, toplo i vruće dimljenje. Pečenica, pršuta, sudžuk, stelja nastaju procesom hladnog dimljenja. Ono traje nešto duže, a temperatura dima iznad ložišta je 15°C do maksimalno 20°C.
Period dimljenja zavisi i od veličine komada mesa. U suštini ovaj proces traje dok u svaki deo mesa ne prodre dim. Obično je to od sedam do 15 dana. Njegovo trajanje zavisi uveliko i od vremenskih prilika. Ono se može i ubrzati, ali i to zavisi od vrste suhomesnatih proizvoda. Ubrzavanje se postiže većim temperaturama iznad ložišta, 30°C do 50°C, kada se pored ovog procesa, odvija i termička obrada.
[rev_slider alias=“belotehna-nova“][/rev_slider]
Takvim postupkom nastaju polutrajne kobasice, hrenovke i salame. Temperature iznad ložišta sve preko 60°C do 90°C predstavljaju vruće dimljenje. Kod ovakvog procesa potrebno je postepeno povećavati temperaturu. Primenjuje se kod proizvoda koji imaju kraći vek trajanja, u periodu od nekoliko sati. Nakon završetka, komadi mesa stavljaju se na sušenje i zrenje. Sprovodi se u tamnijim prostorijama sa temeperaturama od 12 do 18°C, u trajanju do 10 dana.
Drva i piljevina treba da tinjaju
Previsoke temperature ložišta loše utiču na kvalitet, aromu i miris dimljenog mesa, a pored toga pri takvim temperaturama u dimu se oslobađaju štetne materije. Ako od njega ništa ne vidite u pušnici onda to ne valja. Odabir drveta i održavanja ložišta je ključan faktor koji utiče na kvalitet finalnog proizvoda. Za ove svrhe, upotrebiti isključivo bukvu ili grab.
Koristi se cepanica, koja treba biti suva, bez znakova truleži i da potiče sa istočnih ili jugoistočnih pozicija šume (zbog postizanja kvalitetnih organoleptičkih svojstava). Na ložištu ne sme biti otvorena vatra. Piljevina u kombinaciji sa drvetom treba da tinja i na taj način oslobađa dim. Za specifičan ukus i miris mesa na ložište se često dodaju borove grančice, ali jako malo jer previše stvara pokoricu na mesu i sprečava pravilno i ravnomerno dimljenje svih delova mesa.
Dimljenje mesa pa provetravanje, takozvano „luftiranje“ na hladnom vazduhu je proces celokupnog dimljenja, a kada ono prestaje najbolje zna sam proizvođač. Uglavnom se to prepozna po boji, kada postigne zlatno rumenu boju.
Српски језик 
Slovenčina 
