Aleksandar Borodin je muzičkim kompozicijama postigao trajnu svetsku slavu, a njegova naučna istraživanja i doprinos razvoju medicine su danas zaboravljena. Sve što je kao lekar, profesor univerziteta, pedagog i naučni istraživač ostvario, ostalo je samo zapisano u istoriju lokalnog univerziteta. Interesantno je da je Borodin bio samouk kompozitor koji je komponovao u slobodno vreme, obično nedeljom ili kada bi zbog bolesti izostao s posla.
U St. Petersburgu su od 1856. do 1870. godine pet ruskih kompozitora, mahom samouki, intenzivno sarađivali. Poslednji koji im se pridružio, 1862. godine, bio je Borodin. U toj grupi su bili Cezar Cui, Mili Balakirjev, Modest Musorgski i Nikolaj Rimski Korsakov. Elitni profesionalci koji su stvarali na Konzervatorijumu, poput Petra Iliča Čajkovskog (1840-1893), Mihaila Glinke (1804-1857) i Aleksandra Dragomižinkog (1813-1867) su u svojim operama kreirali tipičnu rusku muziku, a „Petorica moćnih“ su komponovali dela na osnovu elemenata narodne muzike uz slovensku muzičku osnovu. Njihov je cilj da se spreči uticaj zapada na rusku kulturu. Jedini je Balakirjev od petorice imao profesionalno muzičko obrazovanje i on je pomagao kolegama da ostvare reputaciju među muzičarima.
Borodin je rodjen 1833. godine u St. Petersburgu gde je i umro u 53. godini života kada mu je, u toku napornog plesa, prsnula aneurizma koronarne krvne žile (krvni sud u srcu). On je vanbračno dete gruzijskog princa Luke Stepanoviča Gedevanšvilija i 25. godišnje Evdokije Konstantinovne Antonove, lepe i inteligentne Ruskinje. Dete nisu mogli da upišu u knjigu rođenih i biološki otac ga je zaveo kao dete njegovog mužika Porfirija Borodina. Kasnije je plemić sredio da se Evdokija uda za lekara, kupio im kuću, detetu obezbedio najbolje privatne učitelje jer, kao kopile, nije imao pravo da pohađa državnu školu. Dete je talentovano za jezike, naučio je francuski, nemački i engleski, a svirao je čelo, flautu, klavir i imao časove iz osnova komponovanja.
Međutim, kada je Borodin odrsatao zainteresovao se za hemiju, upisao se na medicinsko-hiruršku akademiju (gde se ižučava hemija i biohemija), postao lekar, profesor patološke anatomije, vrstan predavač, osnivač prvog medicinskog fakulteteta za žene u Rusiji i istraživač. Usavršavao se na univerzitetu u Hajdelbergu kod čuvenog hemičara Emanuela Erlenmajera, a zatim je posetio hemičare u Italiji. Postao je vstan predavač i cenjen naučnik, poznat u izučavanju raznih hemijskih jedinjenja, posebno aldehida.
Kada je Borodin pristupio grupi muzičkih kompozitora – kasnije nazvana „Petorica moćnih“—komponuje muzička dela: tri simfonije, dva žičana kvarteta, operu “Knez Igor”, simfonijsku poemu “U stepama Centralne Azije” i dr. U operi “Knez Igor” su ‘Polovecke igre’ koje se smatraju za njegovo najlepše delo, mada mnogi ističu da poema “U stepama Srednje Azije” ni malo ne zaostaje. Tu izvanrednu minijaturu, napisanu 1880. godine, kompozitor opisuje ovako:
Na Brodveju su Amerikanci 1953. godine načinili mjuzikl “Kismet” (ta je reč iz turskog ušla u engleski početkom 19. veka i sinonim je za reč “sudbina” ili “sreća”) u kome je muzika preuzeta iz raznih kompozicija Borodina. Kismet je postigao ogroman uspeh i osvojio tri Toniu nagrade.*
Borodin je kao kompozitor stekao svetsku slavu, a zaboravljen je kao naučnik. Postoji mnoštvo osoba u svetu s dvostruko ili višetruko usmerenim talentom, bez obzira da li je reč o nauci, književnosti, slikarstvu, filozofiji, tehnici, sportu, baletu, fotografiji, matematici, poljoprivredi, muzici i drugim vrstama stvaralaštva, ali niko od njih ne radi samo ono što bi mu eventualno donelo dugotrajnu slavu. Svako najviše radi ono što najviše voli i u tom području najviše doprinosi. Mnogi su se lekari u prošlosti i danas posvetili muzici. Medjutim, redak je primer Borodina. Jedino mi je poznato da je vrhunski kompozitor, Hektor Berlioz (1803-1869) studirao medicinu, ali je studije rano napustio da bi se posvetio muzici. Mnogi lekari su najveće keacije ostavili u književnosti; evo nekoliko primera: od Čehova, Bulgakova i Laze Lazarevića do Zorana Ivanovića, Veljka Mirovića, Stojana Berbera i Gorana Milašinovića. Možda je ljubiteljima klasične muzike, u slučaju Borodina, žao što nije više vremena posvetio muzici, ali i ovo što nam je ostavio veliki je poklon.
______________
* Nagrade Toni se dodeljuju za dostignuća u radu američkih pozorišta. Nagradu dodeljuje žiri od sedamsto članova i ona se smatra ekvivalentom Oskara, Emija i Gremija.
Српски језик 
Slovenčina 
