Božić se u svim hrišćanskim kućama slavi kao najveći praznik. Šta je kod vojvođanskih Slovaka specifično, a šta zajedničko sa ostalim hrišćanskim narodima prilikom obeležavanja ovog velikog verskog praznika, pitali smo Slovakinje.
Slovaci su dolaskom na teritoriju današnje Vojvodine pre više od dva veka sa sobom doneli specifične običaje, kulturu, tradicionalne recepte. Preko 90 procenata prvobitnih doseljenika bili su evangelisti, tako da je i do danas stožer duhovnog života i način čuvanja identiteta vojvođanskih Slovaka evangelistička crkva i verski obredi i običaji zasnovani na načelima evangelizma.
S druge strane, odvojenost od matice, kao i nacionalna i verska šarenolikost Vojvodine, dovodi do postepenog menjanja prvobitnih običaja kod ovdašnjih Slovaka. Šta je to što je ostalo svojstveno u obeležavanju božićnih praznika i po čemu se razlikuju od drugih naroda, reći će nam sagovornice iz Padine, banatskog sela u opštini Kovačica, i sremskog gradića Stare Pazove.
Badnje veče
Na pitanje kako se Božić dočekuje u slovačkim kućama, Ana Pavela iz Padine kaže: „Kod nas se Božić dočekuje u miru i tišini, uz pevanje tihih, nežnih božićnih pesama, uz jednostavnu, skromnu, ali mrsnu trpezu.“ To je, pre svega, porodični praznik, tako da se Badnje veče dočekuje u krugu najuže porodice, dok se sutradan, na Božić, posećuju rođaci, prijatelji, komšije.
Mira Stevakova iz Stare Pazove dočarava nam atmosferu koja je u njenoj rodnoj kući prethodila Badnjoj večeri: „U našoj kući se na Badnji dan od samog jutra počinjalo sa pripremama za svečanu, badnju večeru. Rano ujutru se pristavljala supa od stare koke (dakle, supa treba da se dugo kuva), a zatim i sve ostalo što je na jelovniku tog dana. Prethodna nedelja takođe je proticala u pripremama, u spremanju kuće, pranju veša, pripremi kolača…“
„U crkvu se odlazi predveče, u 18 časova, kada se održava svečana misa. Svi su lepo i svečano obučeni, crkva je puna vernika, dece, snažan je osećaj praznične atmosfere“, opisuje nam Mira. Nakon mise porodica bi se za Badnje veče okupila oko praznične trpeze.
„Majka je, pored supe, kuvala i paradajz sos koji se jeo uz kuvano pileće meso, a zatim bi se poslužilo pečenje uz salatu. Taj dan domaćica kuva, ali ne služi, ne postavlja sto, već to obavljaju kćerke i ostali ukućani. Zanimljivo je da mi, kao što se može primetiti, na Badnje veče ne postimo“, dodaje Mira.
Ana nam je otkrila koja su to autentična slovačka jela koja se mogu videti na trpezi te večeri: „Trpeza na Badnje veče je dosta skromna, kuva se: čorbica ’kapusnica’, peče se pekarski krompir sa kobasicom (’krumple na tapši’), a kao desert sprema se poslastica ’opekance s makom’, jelo koje su doneli naši preci, a koje je još uvek na trpezi i kod Slovaka u matici.“
Miruška Kociš iz Stare Pazove opisuje pravila i običaje nakon večere: „Sa trpeze ne bi trebalo da se skloni jelo do jutra, a posebno ne bi trebalo da se pometu mrvice, da bi cele naredne godine u toj porodici vladalo blagostanje. Ostatke od večere domaćin je nosio domaćim životinjama za dobro napredovanje u narednoj godini.“
Ona takođe objašnjava zašto domaćica to veče ne služi: „Domaćica tokom večere za Badnje veče ne bi trebalo da ustaje i poslužuje jelo, posebno ako gaji kokoške, da bi kvočke dobro sedele prilikom izleganja pilića, a koke nosilje da bi nosile jaja.“
„Polazuvari“
Najradosnija za vreme božićnih praznika su deca, koja tada kite jelku i dobijaju od najbližih poklone. Marina Bako iz Stare Pazove opisuje božićni običaj koji se kroz vekove sačuvao, a koji podseća na koleda kod Srba: „Za božićne praznike deca uče prigodne pesmice u stihu (’vinšovačky’), koje prilikom poseta rodbini, komšijama i prijateljima recituju. To se zove ’polazovanie’. Obično su to pesmice o pastirima ili mudracima, biblijskim ličnostima, koja dolaze da se poklone rođenom Isusu. Tom prilikom domaćini decu čašćavaju slatkišima, voćem i novcem.“
Trpeza na Badnje veče je dosta skromna, kuva se: čorbica ’kapusnica’, peče se pekarski krompir sa kobasicom (’krumple na tapši’), a kao desert sprema se poslastica ’opekance s makom’, jelo koje su doneli naši preci, a koje je još uvek na trpezi i kod Slovaka u matici.
Poslastice sa božićne trpeze
„Božićnu trpezu svako sprema spram svojih mogućnosti, ali se svi trude da bude što svečanija i bogatija“, kaže Miruška Kociš. Ono po čemu su nadaleko čuvene slovačke domaćice jesu torte i kolači. Njih je za Božić u izobilju. Miruška posebnoizdvaja medenjake (medovníky), carigradske oblande (bielkové oblátky) i štanglice, dok je na trpezi Mire Stevakove mnogo vrsta sitnih kolača: breskvice, padobrani, grilaš oblande, rafaelo kuglice, šapice…
Iako se mnogo toga promenilo od vremena kada su njihovi preci stupili na tlo Austrougarske, odnosno današnje Vojvodine, pa čak i od vremena kada su one bile male, sve sagovornice se slažu da su Slovaci ipak uspeli da sačuvaju duh zajedništva koji se kroz običaje, tradiciju i kulturu posebno neguje i ističe u vreme božićnih praznika.
Српски језик 
Slovenčina 
