Od 1. oktobra minimalna zarada u Srbiji biće povećana na 500 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Kako se najavljuje, ovo povećanje predstavlja korak u pravcu boljih uslova za najniže plaćene radnike. Ali, da li je ta suma dovoljna za dostojanstven život, i kako će se to odraziti na poslodavce, posebno u manjim sredinama kao što je Bački Petrovac?
Siniša Mali je na konferenciji za novinare u utorak (15. jul) rekao i da će do kraja godine prosečna zarada preći 1.000 evra.
Trenutna minimalna cena rada iznosi 53.592 dinara.
Minimalna cena rada predstavlja najniži iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati zaposlenom i utvrđuje ga država na godišnjem nivou, osim ako ne postoje uslovi za izmene u toku godine, kao što je slučaj 2025.
Prema ranijoj odluci, minimalna cena radnog časa ove godine iznosi 308 dinara. Koliki će mesečni iznos dobiti oni koji su na minimalcu, zavisi od broja radnih dana i radnih sati. Tako je na primer, mesečni iznos minimalca najniži u februaru, pošto mesec ima najmanje radnih dana.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za jun 2025. godine, prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 123.290 dinara, što je nešto više od 1.050 evra.
U istom periodu, više od pola miliona ljudi u Srbiji radilo je za minimalac. Novo povećanje, koje je najavljeno kao mera podrške standardima građana, donekle prati rast inflacije i troškova života. Ipak, brojne analize Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazuju da je minimalac i dalje nedovoljan za pokrivanje svih osnovnih mesečnih troškova porodice, kao što su hrana, kirija, struja, grejanje i zdravstvene usluge.
Možda sve ovo zvuči lepo, ali treba imati na umu i ostale statističke pokazatelje, odnosno koliko ljudi u Srbiji zaista vadi prosek, a koliko zarađuje daleko ispod toga.
A šta je sa poslodavcima?
Sa stanovišta poslodavaca, posebno u manjim i ekonomski osetljivijim sredinama, novo povećanje minimalne zarade može predstavljati dodatan pritisak. U Bačkom Petrovcu, gde dominiraju mala i srednja preduzeća, pitanje je koliko će privreda moći da podnese ovaj teret bez smanjenja broja zaposlenih ili prelaska u sivu ekonomiju.
U opštini gde dominiraju mikro, mala i srednja preduzeća, sa ograničenim obrtnim sredstvima i često nestabilnim prihodima, svaki dodatni trošak za zarade može dovesti u pitanje održivost poslovanja.
Uprkos podacima koji ukazuju na ekonomski rast, realni život u mnogim delovima Srbije ostaje težak. Minimalna plata od 500 evra donekle ublažava nejednakosti, ali ne rešava suštinski problem niskih primanja i troškova koji rastu. Ukoliko se ne sprovede sistemska podrška malim poslodavcima i ne ubrzaju strukturne ekonomske reforme, teret povećanja zarada mogao bi da se prelomi baš preko leđa najugroženijih.
Ukoliko se uz povećanje minimalca ne uvedu mere olakšica, poput smanjenja poreza i doprinosa na zarade, subvencija za najugroženije sektore ili povoljnog finansiranja za mala preduzeća. Postoji rizik da će poslodavci rešenja tražiti u smanjenju radne snage ili čak zatvaranju firmi. To bi, dugoročno gledano, dovelo do kontraefekta, manje poslova i više rada na crno.
U manjim opštinama poput Bačkog Petrovca, gde je ponuda kvalitetnih radnih mesta ograničena, radnici su često prinuđeni da prihvataju i niže plate ili nesigurne uslove, samo da bi ostali u rodnom gradu.
Autorka: Jovana Danilov
Ako želiš da podržiš naš rad, možeš da nam kupiš kafu i tako nam pomogneš. Klikni na žuto dugme ako želiš da mi kupiš kafu. Hvala ti.
Ako želiš da podržiš moj rad, klikni i kupi mi kafu ☕ Hvala ti!
