Treća, Krstopoklona nedelja Velikog posta, počela je u ponedeljak (17.03.). Vernici se tokom ove sedmice poklanjaju Časnom krstu i trebalo bi se suzdržavati od svih iskušenja duha.
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju, ništa što cveta ne treba sejati, jer u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Inače, Vaskršnji post ili Časni post je ove godine počeo u ponedeljak 3. marta. Sastoji se od sedam strogih nedelja, a svaka sa sobom nosi posebna pravila koja treba da se ispoštuju.
Naime, post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. Tako je u dane posta obavezno uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane – duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.
Vreme posta je i vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje.
