Pravoslavni hrišćani širom danas obeležavaju Veliku subotu, poslednji dan Strasne sedmice, dan koji povezuje stradanje Isusa Hrista na Veliki petak i Njegovo slavno Vaskrsenje koje se proslavlja na Vaskrs.
Velika subota je dan tišine i molitve, duboke unutrašnje sabranosti i duhovne pripreme za doček Uskrsa. To je vreme kada je, prema hrišćanskom predanju, Hristovo telo bilo u grobu, a Njegova duša sišla u Ad da oslobodi duše pravednika.
U pravoslavnoj tradiciji, na ovaj dan se ne služi sveta liturgija pre podne, već se u večernjim satima obavlja Vaskršnje bogosluženje, kada se u ponoć svečano proslavlja Vaskrsenje Hristovo uz pozdrave: Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!
Vernici danas poslednje pripremaju svoje domove i srca za Uskrs – farbaju se jaja, pripremaju se uskršnja trpeza i sveće, ali se sve čini u duhu mira, bez veselja i glasne radosti, jer je Hristos još u grobu. Velika subota je i simbol nade, jer najavljuje svetlost koja dolazi posle najveće tame. Upravo taj trenutak tišine pre Vaskrsenja poziva na razmišljanje, pokajanje i duhovno buđenje.
Za sve vernike, Velika subota je prilika da se u miru i molitvi pripreme za susret sa najvećom radošću hrišćanstva – pobedom života nad smrću. Jedina je subota u godini kada se post sastoji u suhojedenju, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ko nije obojio jaja prethodna dva dana, može i danas. Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
Pogledaj: Predlog za uskršnju trpezu
