Vreme do Božića neko meri danima, neko sedmicama. U pravoslavlju, vreme se meri praznicima, u treću nedelju pre dana rođenja sina Božjeg, slave se Detinjci.
Dočekujući Božić, nasvetije Rođenje na zemlji, Srpska Crkva i narod, u tri nedelje pred ovaj praznik, obeležavaju naše ovozemaljske porodice, koje su Crkve u malom i slike ljubavi Božje u Svetoj Trojici.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre očevi i majke, na Detinjce, u treću nedelju pred Božić, rano ujutru vezuju svoju decu, koja se dreše poklonima.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
U drugu nedelju pred Božić, na Materice, vezuju se majke, očevi na Oce, u poslednju pred praznik Hristovog rođenja.
Ovo međusobno vezivanje i drešenje je zapravo uzajamni poklon ljubavi, koji stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima, poput one koju su stvorili istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se, uz poklone, u Vitlejemskoj pećini.
Običaj je da se danas pripremi i lep, svečani, obavezno posni ručak, oko koga će se okupiti cela porodica jer je ovo, pre svega, praznik koji treba da zbliži decu i roditelje.
Važno je pokazati pažnju, to ne mora biti kupljen poklon, niti novac. Otac bi najčešće davao novac deci da kupe nešto majci. Deca koja mogu da uštede od džeparca tokom godine za taj dan sama nabave neku čast. Ako nemaju čime da se “otkupe”, onda svečano obećaju da će biti dobri cele naredne godine i poklone nešto što su sama nacrtala ili napravila.
Sam čin vezivanja ima svoju simboliku:
Čin vezivanja simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Zatim, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.
Српски језик 
Slovenčina 
