Đaci školu smatraju dosadnom i beskorisnom, ne stiču primenjiva znanja

Stručnjaci predložili mere

59
Foto: Pixabay

Grupa stručnjaka u obrazovanju, univerzitetskih nastavnika, istraživača i njihovih kolega iz škola, predložila je set preporuka kako da se unaprede kvalitet, pravednost, bezbednost u obrazovanju.


Podstaknuti dvema majskim tragedijama, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Malom Orašju i Duboni, i iz osećaja odgovornosti i obaveze da nešto preduzmu oni su skoro godinu dana radili na kreiranju dokumenta koji predstavlja osnove za bolje, kvalitetnije i humanije obrazovanje u našoj zemlji.

„Udružili smo svoje iskustvo i znanje kako bismo ponudili stručnoj i široj javnosti predloge u kom smeru bi trebalo menjati i razvijati obrazovanje, sagledavajući naš kontekst i praksu, ali i uvažavajući rezultate savremenih istraživanja i zahteve budućnosti. Potrudili smo se da najveći deo dokumenta posvetimo onom ‘kako’ – kako da najbolje promenimo različite elemente sistema obrazovanja i vaspitanja (atraktivnost nastavničkog poziva, profesionalni razvoj nastavnika, upravljanje u školama, sistem odgovornosti, ulogu jedinice lokalne samouprave, visoko obrazovanje, itd)“, kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i jedna od autora preporuka. Obrazlažući razloge za promene stručnjaci ukazuju da se uprkos brojnim reformama ciljevi obrazovanja i vaspitanja ne ostvaruju u očekivanoj meri.

„Naša deca ne stiču korisna i primenljiva znanja i ne razvijaju kritičko mišljenje, a školu smatraju zastarelom, dosadnom i beskorisnom. Prema studiji PISA 2022, čak 43,1 odsto naših petnaestogodišnjaka nije funkcionalno pismeno iz matematike, 36,4 odsto iz čitalačke pismenosti i 35,2 odsto iz naučne pismenosti. Prema PISA rezultatima, naši učenici zaostaju za hrvatskim vršnjacima 1,25 a za slovenačkim 1,69 školske godine“, navodi se u dokumentu.

„Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?“

U njemu je ukazano da pravednost u obrazovanju opada, te da je situacija loša i u pogledu nenasilnog razrešavanja konflikata, prihvatanja učenika sa teškoćama u razvoju, razumnog i svrsishodnog korišćenja interneta, ekološke svesti, zdrave ishrane i uzdržavanja od duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Među preporukama za unapređenje sistema obrazovanja stručnjaci, između ostalog, predlažu da se suštinski promeni način na koji se izvodi nastava.

Napominju da sve učenike prevashodno treba misaono angažovati, birati i koristiti nastavne sadržaje na smislene načine tako da ih učenici razumeju i primenjuju, povezivati ono što se uči sa realnim životom, stavljati đake u nastavne situacije u kojima iskazuju mišljenje i donose odluke, kao i preduzimati aktivnosti koje kod dece razvijaju empatiju i podižu osećanje uključenosti, uvaženosti i dobrih odnosa.

Stručnjaci smatraju da treba razviti raznovrsne podskupove standarda kompetencija za nastavnike (na primer „nastavnik-početnik“, „nastavnik-mentor“), kao osnov za vrednovanje i pružanje podrške za unapređivanje njihovog rada, za profesionalno napredovanje i za rast zarada.

Procedure za zapošljavanje nastavnika treba da budu transparentne i pravedne, bez diskriminacije novih nastavnika i onih sa ugovorom na određeno vreme u odnosu na tehnološke viškove.

Potrebno je značajno podići zaradu nastavnika vezivanjem početne plate koeficijentom za prosečnu ili minimalnu zaradu u Republici, kao u uvećati maksimalnu moguću zaradu u odnosu na početnu sa sadašnjih 16 na 50 odsto, pri čemu rast zarada treba više da zavisi od radnog učinka, profesionalnog zvanja i obaveza u školi nego od radnog staža.

Među predloženim merama je i smanjenje obima pedagoške i druge dokumentacije i opterećenja nastavnika, stručnih saradnika i direktora administrativnim poslovima.

Standarde postignuća treba revidirati, kao i programe nastave i učenja i udžbenike tako da se značajno smanji obim i detaljnost ishoda i nastavnih sadržaja, piše u dokumentu.

Njegovi autori se zalažu i za znatno veće izdvajanje za obrazovanje iz budžeta, sa sadašnja 3,3 odsto BDP-a na četiri do šest odsto BDP-a, zatim za povećanje broja stručnih saradnika i prosvetnih savetnika, a smanjenje broj učenika po odeljenju na 25.

Preporučeno je da se zakonski definiše da rukovodeći kadrovi u svim ustanovama koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem moraju da imaju adekvatne kompetencije, adekvatno formalno obrazovanje i dugogodišnje uspešno radno iskustvo u obrazovanju, bez mogućnosti za proizvoljna tumačenja i zloupotrebu ovih kriterijuma.

Kompletne preporuke su dostupne OVDE, gde postoji i opcija da ih svi koji se sa njima slažu podrže svojim potpisom.

Do sada je ovaj dokument podržalo oko dve stotine prevashodno obrazovnih stručnjaka, ali i onih iz drugih oblasti.

Želja autora je da dobiju što veću podršku stručne, ali i šire javnosti, da se o preporukama konsultuju sa različitim akterima u obrazovanju i da potom privole donosioce odluka da predloge usvoje i da počnu da rade na njihovoj realizaciji.

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde