Po život su pogubne i dijete koje ne uključuju orahe, semenje, povrće, morske plodove i vlakna. Zbog hrane koju jedemo svake godine premine 11 miliona ljudi u svetu, pokazuje uticajna studija.
Naša dnevna ishrana veći je ‘ubica’ od pušenja, a utvrđeno je da je uzrok jedne od pet smrtnih slučajeva širom sveta, stoji u najnovijem istraživanju koje je objavljeno u naučnom časopisu Lanset.
So u hlebu, soja sosu ili jelu najveći je problem.
Istraživači kažu da se ova studija ne bavi gojaznošću, već lošom ishranom koja oštećuje srce i uzrokuje kancer.
Kako bi onda trebalo da se hranimo?
The Global Burden of Disease Study je najkompletnija svetska studija koja govori o tome zašto ljudi umiru u svakoj zemlji na svetu.
Naučnici su analizirali prosečne navike u ishrani stanovnika svake zemlje i utvrdili koliko to može da utiče na kvalitet, ali i dužinu života.
Utvrdili su da je opasna po život ishrana koja sadrži:
Previše soli – uzrok tri miliona smrti u svetu
Premalo celih zrna – uzrok tri miliona smrti u svetu
Premalo voća – uzrok dva miliona smrti u svetu
Po život su pogubne i dijete koje ne uključuju orahe, semenje, povrće, morske plodove i vlakna.
„Zaključili smo da je ishrana jedan od najbitnijih faktora koji utiču na zdravlje ljudi širom sveta“, izjavio je za BBC profesor Kristofer Mari, direktor Instituta za statistiku zdravlja Univerziteta u Vašingtonu.
Kako hrana ubija?
Od 11 miliona smrtnih slučajeva do kojih je došlo zbog loše ishrane, u 10 miliona je uzrok smrti bila previše slana ishrana koja je dovela do kardiovaskularnih bolesti.
Previše soli povećava krvni pritisak, a tako se povećava i rizik od srčanog i moždanog udara.
So se stavlja i u ribu, iako je doživljavamo kao zdravu hranu
So direktno utiče i na rad srca i krvnih sudova. Zato može da dođe do srčane insuficijencije kada srce ne radi efikasno.
Cele žitarice, voće i povrće imaju suprotan efekat – oni su „kardioprotektivni“ i smanjuju rizik od srčanih problema.
Rak i dijabetes tipa 2 uzrok su ostalih smrti koje su povezane sa ishranom.
Koliko smo daleko od savršene ishrane?
Nijedna zemlja nije savršena i svaki narod jede drugačije namirnice, ali smo svi daleko od savršene ishrane.
Orašasti plodovi i semenje?
Kako god da se hranimo, većina nas ne jede dovoljno orašastih plodova i semenja, navodi se u studiji.
U predlogu zdrave ishrane, koji je objavljen u januaru ove godine, pominje se da bi ishrana bogata njima mogla da spasi živote – ali i da sačuva planetu i nahrani 10 milijardi ljudi.
Zašto ih onda ne jedemo?
Profesorka Nita Foruhi sa Univerziteta u Kembridžu kaže: „Ljudi misle da jaka hrana upakovana u male kese – goji, a ne znaju da su u pitanju dobre masti.
„Većina ljudi orašaste plodove i semenje ne doživljava kao glavni obrok, a drugi problem je cena.“
Mislili ste da su meso i šećer loši momci?
Među nutricionistima se vodi velika debata oko toga koliko treba jesti šećera, crvenog mesa i obrađenog mesa i da li postoji veza između ishrane bogate ovim namirnicama i kancera.
„Ove namirnice mogu da budu štetne, ali je mnogo veći problem ako ne jedemo cele žitarice, voće, orašaste plodove, semenje i povrće“, rekao je profesor Mari.
Studija je pokazala i da se svuda u svetu pije previše gaziranih pića.
Istraživači kažu da je došlo vreme da se zdravstvene kampanje prebace sa razgovora o hranjivim stvarima, kao što su masnoća i šećer, na to – koja je to zdrava hrana koju bi trebalo da jedemo.
Da li je ukusna nezdrava ishrana vredna toga?
[wonderplugin_slider id=75]
Loše ishrana smanjuje kvalitet, ali i dužinu života ljudi širom sveta, kažu istraživači.
Iako podaci iz studije pokazuju samo prosečne vrednosti, profesor Mari kaže da je bitno da sebi postavimo pitanje: „Da li ću u 50-im godinama umreti od srčanog udara?“
Da li neke zemlje to rade dobro?
Mediteranske zemlje, posebno Francuska, Španija i Izrael, imaju najmanje smrtnih slučajeva povezanih sa ishranom.
Zemlje jugoistočne, južne i centralne Azije nalaze se na suprotnom kraju spektra.
Izrael ima najmanje smrtnih slučajeva koji su vezani za ishranu – 89 na 100.000 ljudi godišnje
Uzbekistan ima najveći broj smrtnih slučajeva vezanih za ishranu – 892 na 100.000 ljudi godišnje
Japan i Kina imaju neobično suprotstavljene statistike.
Kinezi troše ogromne količine soli u soja sosevima i drugim slanim sosovima, što je ključni deo ishrane u toj zemlji.
U Kini je sve popularnija prerađena hrana koja ima još više soli. Zemlja ima najveću stopu smrtnosti zbog soli na svetu.
„Japan je veoma zanimljiv, jer ako se vratite 30 do 40 godina, oni su kao i Kina danas sve solili.
„So je i dalje njihov najveći problem, ali sada je problem znatno manji.
„Takođe, ishrana im je bogata voćem i povrćem, što ih štiti od srčanih bolesti.“
Neki savet?
„Bitno je da jedete kvalitetnu hranu bez obzira koliko imate kilograma.
„Zaista je bitno da jedete više celih zrna, voća, orašastih plodova, semenki, povrća, ali i da smanjite slanu hranu ako možete.“
Ali novac je problem.
U siromašnim zemljama bi preporučena kupovina voća i povrća obuhvatila 52 odsto ukupnih prihoda domaćinstva.
„Ljudi će se ipak zdravije hraniti ako su informisani i imaju resurse. Ali, ako je samo nezdrava hrana na policama u prodavnicama na popustu, onda je ta bitka izgubljena“, rekla je profesorka Forui.
„Jako je bitno da na popustu bude i zdrava hrana.“
Oboje su se složili i da je bitno da se ljudima ponude saveti šta konkretno treba da jedu, a ne samo da smanje masti, šećer ili so.
Српски језик 
Slovenčina 
