Studija pokazuje da „dobre bakterije“ imaju mali ili nikakav uticaj unutar tela.
Grupa naučnika iz Izraela tvrdi da je hrana koja u sebi ima „dobre bakterije“, odnosno probiotike, gotovo beskorisna.
Njihova studija je jedna od najnaprednijih analiza, koja treba da objasni šta se dešava kada ljudi konzumiraju probiotike.
Oni se smatraju zdravim i dobrim za creva, ali rezultati pokazuju da imaju malo ili nikakvog efekta unutar tela.
Istraživači kažu da bi probiotici budućnosti trebalo da se prave tako da odgovaraju potrebama svakog pojedinca.
Tim Weizmann Institute of Science započeo je istraživanje tako što su naučnici napravili probiotski koktel. U njega su stavili 11 uobičajenih „dobrih bakterija“.
Davali su ga 25 zdravih dobrovoljaca tokom mesec dana.
Nakon toga su ih uspavali i hirurški uzeli uzorke sa više mesta u stomaku i malim i velikim crevima.
[rev_slider alias=“ccsystem-„][/rev_slider]
Istraživači su želeli da vide gde su se bakterije uspešno kolonizovale i da li su dovele do bilo kakvih promena u delovanju creva.
Ispostavilo se da su, u polovini slučajeva, ljudi samo izbacili dobre bakterije iz organizma. Bez ikakvog dejstva.
Kod ostalih, zadržale su se kratko u organizmu, pre nego što su ih uništili postojeći mikrobi.
Mikrobiomi
- Vi ste više mikrobi nego ljudi – ako brojite sve ćelije u vašem telu, samo 43 odsto je ljudskih
- Ostatak su mikrobiomi i uključuju bakterije, viruse, gljivice i jednoćelijske arheale
- Čovekov genom – pun set genetičkih instrukcija za ljudsko biće – sastoji se od 20.000 instrukcija, zvanih gena
- Ako spojimo sve gene u našem mikrobiomu, dobićemo između dva miliona i 20 miliona mikrobioloških gena
Doktor Eran Elinav kaže da je pogrešno očekivati da bilo koji probiotik pomaže svima.
Kaže da će u budućnosti probiotici morati da budu prilagođeni potrebama pojedinaca.
On je rekao BBC-u: „Kupiti probiotike u supermarketu bez bilo kakve pripreme ili odabira za konkretnog korisnika, prilično je beskorisno.“
Istraživačka grupa je takođe razmotrila uticaj probiotika nakon uzimanja.
Njihovo istraživanje u kome je učestvovalo 46 ljudi, koje je objavljeno u časopisu Cell, pokazalo je da uzimanje probiotika smanjuje aktivnost zdravih bakterija koje se već nalaze u organizmu.
Doktor Elinav je dodao: „Za razliku od sadašnje dogme da su probiotici bezopasni i da koriste svakome, ovi rezultati otkrivaju nove potencijalne štetne i neželjene efekte upotrebe probiotika. Oni čak mogu da imaju dugoročne negativne posledice.“
Dotor Trevor Lavlej, istraživač mikrobioma u Institutu Sanger, rekao je da nije iznenađen rezultatima.
On je za BBC rekao: „Probiotici se koriste već dugo i moramo da ih nadziremo.
To su veoma inovativne studije, ali je potrebno i da čujemo druga mišljenja.“