Sve je više onih koji se interesuju za batat, bilo da ga uvode u svoju ishranu, gaje za svoju porodicu, bilo da razmišljaju o ozbiljnijoj proizvodnji. Upravo zato smo razgovarali sa Ivanom Krošlakom iz Čelareva, koji je uzgoj batata započeo na jedan veoma zanimljiv, gotovo filmski način: zahvaljujući kumu iz Iloka, preko granice, i jednoj ideji koja je „slučajno“ prerasla u posao, navodi Agromedia.
Ivan kaže da u životu često do najvažnijih stvari dođemo neplanirano. Njegov kum iz Hrvatske prvi je počeo da se bavi batatom, nakon što je ovu kulturu video i „čuo negde na zapadu“. Kako je Čelarevo praktično na granici Srbije i Hrvatske, brzo se pojavila i tražnja „sa naše strane“. Ali tu nastaje problem: granične kontrole su komplikovane kada su u pitanju žive biljke.
Zato su odlučili da naprave staklenik u Srbiji i da sadni materijal razmnožavaju „kod kuće“. Sadni materijal je, kako objašnjava, uvezen oficijalno preko Bajakova, a od tada imaju sopstveni materijal koji stalno usavršavaju i, po njegovim rečima, kupci su zadovoljni.
Batat se ne sadi iz krtola
Jedna od najčešćih grešaka kod onih koji tek ulaze u ovu priču jeste pretpostavka da se batat sadi kao običan krompir. Ivan odmah ruši tu zabludu:
Batat se sadi iz sadnica, kao paradajz ili paprika, visine oko 20 do 30 centimetara, sa korenom i supstratom. Postupak je jednostavan: napravi se rupica, sadnica se ubaci, pritisne i zalije.
„Ne iz krtola, to je prva zabluda“, naglašava Ivan.
Tehnologija sadnje je slična krompiru, ali sa bitnom razlikom: batat se sadi na bankove, ali se ne zagrće.
Na vrhu banka se pravi rupica i tu ide sadnica. Razmak između bankova zavisi od mehanizacije i kreće se od 100 do 140 cm. Kod Ivana je to 120 cm (zbog raspona točkova), dok je razmak u redu oko 35 cm.
Najvažnija stavka: zaštita batata od žičara
Ako postoji jedna stvar koja odlučuje hoće li batat biti za tržište ili samo „za kuću“, to je žičar.
Ivan slikovito opisuje kako u bašti žičar „prođe kroz sve“, napravi „slalom“ među kulturama, i na kraju dođe baš do batata, jer je sladak. Rezultat su rupice u plodu.
Zato, kaže, bez zaštite ozbiljna proizvodnja praktično ne postoji. Oni koji batat gaje za sebe i ne žele da koriste hemiju mogu da se pomire sa rupicama, jer batat nije loš, samo nije lep za prodaju. „Kod kuće jedemo takav, a lep prodamo“, objašnjava Ivan.
Navodnjavanje do avgusta
Još jedna stavka koja pravi ogromnu razliku je pravilno navodnjavanje. Batat traži vodu, ali samo do određene tačke. Prema Ivanovom iskustvu:
- do polovine ili kraja avgusta navodnjavanje je potrebno,
- u normalnim uslovima dovoljno je na 10–12 dana,
- u ekstremnim vrućinama i na 5–7 dana.
Kako se vegetacija približava kraju, navodnjavanje treba smanjivati, jer biljka tada „gura“ snagu u nadzemni deo – cima buja, a plodovi ostaju sitni.
Gajenje slatkog krompira: Batat dobro podnosi sušu
U praksi to znači da polovinom avgusta dolazi trenutak kada je sve „pod zelenilom“, i tada je potrebno odseći cimu na oko metar. Taj metar je dovoljan da „odradi završnicu“, a u poslednjoj trećini vegetacije batat dobija najviše na težini.
Zato Ivan naglašava: negde između 15. i 25. avgusta ide poslednje zalivanje i sečenje cime i posle toga se više ne dira.
