U poslednje tri godine 5.255 hektara zaparložene zemlje dato poljoprivrednicima na korišćenje bez naknade, ali su u obavezi da je za pet godina privedu nameni.
Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je nedavno precizan postupak na koji način poljoprivrednici mogu da konkurišu za zakup zemljišta u državnoj svojini.
Takvo zemljište, inače, daje se u zakup i na korišćenje po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja.
Prema poslednjim podacima koji su dostavljeni „Politici”, u Srbiji je ove godine u opticaju za zakup bilo 450.079 hektara državne zemlje. Postoji i oko 80.000 hektara pašnjaka kojima upravljaju sela i koriste se za potrebe lokalnih stočara. Ukupno je izdato 275.000 hektara, a cilj je da se i u narednom periodu povećavaju površine državnih oranica izdatih u zakup.
Velike neizdate površine uglavnom su pašnjaci, livade, močvare, zapušteni voćnjaci koji su se ranije nudili u zakup i dva-tri kruga, ali interesovanja nije bilo. Plan države već neko vreme jeste da se takvo zemljište (koje nije korišćeno najmanje tri agroekonomske godine) stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje.
Da bi animirali poljoprivrednike, takve parcele potencijalnim korisnicima država nudi za – nula dinara. Kako su potvrdili u ovoj upravi, u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparloženog zemljišta dato je poljoprivrednicima na besplatno korišćenje po tom osnovu.
[rev_slider alias=“norland-novi-„][/rev_slider]
– Interesovanja ima i očekujemo da će ga biti još više. To je zapuštena ili napuštena zemlja koja se tako stavlja u funkciju. Na taj način dobijamo potpuno nove površine i novu vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što direktno utiče na povećanje BDP-a, iz dela koji se odnosi na agrar – rekao je za list Politika Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.
Ovakvih parcela ima u gotovo svim krajevima Srbije, a najmanje u Vojvodini, što je očekivano. Zakon propisuje mogućnost da se zaparloženo zemljište da gazdinstvima na korišćenje bez naknade na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da ga stavi u funkciju proizvodnje.
Posle isteka tog perioda, moguće je produžiti korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja na manje od 10 hektara, dok je za veće površine uslov da korisnik dobije odobrenje ministarstva za investicione radove na tom zemljištu.
– To ne znači da neko može da dobije besplatno na korišćenje državnu zemlju na 25 godina – ističe Lakić.
Kako objašnjava, poljoprivrednik je dobija da bi investirao u raskrčivanje, raščišćavanje i privođenje nameni u poljoprivrednu proizvodnju. Dok ne izvrši tu obavezu, a najviše pet godina, poljoprivrednik ne plaća ništa.
Posle toga, kad zemljište stavi u funkciju, podnosi zahtev za investiciona ulaganja da bi je dobio na 25 godina. U slučaju kada mu je to odobreno, plaća cenu zakupa od 40 do 60 odsto od prosečne cene u toj lokalnoj samoupravi.
On kaže da raščišćavanje uopšte nije jeftino, košta od 1.000 do 2.500 evra po hektaru jer se koristi najteža mehanizacija „zbog čega se samo ozbiljni poljoprivrednici odlučuju za to”.
Prema uputstvu Uprave za poljoprivredno zemljište, navodi se da pravo na zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu da ostvare fizička i pravna lica koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uz ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i korišćenja za koji su zainteresovani. Da bi fizičko ili pravno lice ostvarilo pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je da se prijavi na javni poziv koji raspisuje jedinica lokalne samouprave (JLS).
Gradovi i opštine svake godine do 30. juna tekuće godine raspisuju javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv s potrebnom dokumentacijom dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine JLS. Kada se okonča postupak davanja u zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa, JLS, uz prethodnu saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište, raspisuje oglas za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Српски језик 
Slovenčina 
