Koliko je mozak odgovoran za masovno trošenje energije i da li to znači da je razmišljanje jednostavan put do gubitka kilograma?
Kada je telo u fazi mirovanja, nije uključeno ni u kakve aktivnosti, osim osnovnih, poput disanja, varenja i održavanja toplote, mozak troši neverovatnih 20 do 25 odsto ukupne energije tela, uglavnom u obliku glukoze. To je u proseku 350 do 400 kalorija dnevno.
Tokom detinjstva, mozak je još aktivniji.
„Mozak prosečnog petogodišnjaka može da iskoristi više od 60 odsto telesne energije“, rekao je profesor Dag Bojer sa Univerziteta Djuk.
Mozak predstavlja najskuplji energetski organ u telu, a čini samo 2 odsto od ukupne telesne težine. Većinu energije koju ovaj organ koristi namenjena je međusobnoj komunikaciji između neurona, putem hemijskih signala koji se prenose preko ćelijskih struktura koje se nazivaju sinapse, rekla je Arijana Harington, takođe sa Univerziteta Djuk.
„Mozak se nikada ne odmara, objasnila je; kada spavamo još uvek mu je potrebno gorivo kako bi delio signale između ćelija da bi se održala funkcija tela“, objasnila je Harington.
Ogromni resursi namenjeni izgradnji mozga takođe pomažu da se objasni zašto nam tokom perioda intenzivnog razvoja, kada imamo pet ili šest godina, mozak troši gotovo tri puta veću količinu energije od one koja je potrebna mozgu odraslih. Budući da je mozak tako veliki potrošač energije, da li to znači da što više ovaj organ koristimo, više kalorija ćemo sagorevati?
[wonderplugin_slider id=177]
Tehnički odgovor je da, za kognitivno teške zadatke. Ono što se računa kao „težak“ mentalni zadatak varira kod svakog pojedinaca. Ali generalno, to bi se moglo opisati kao nešto što „mozak ne može lako da reši koristeći ranije naučene rutine ili zadatke koji neprekidno menjaju uslove“, izjavio je Klod Mesje, profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu Otava u Kanadi.
Takve aktivnosti mogu biti učenje sviranja muzičkog instrumenta ili povlačenje inovativnih poteza tokom intenzivnog igranja šaha.
„Kada vežbate da biste naučili nešto novo, vaš mozak se prilagođava povećanju prenosa energije u svim onim regionima koji se vežbama aktiviraju,“ rekao je Mesje. “Vremenom, kako postajemo veštiji u obavljanju određenog zadatka, mozak više ne mora toliko naporno da radi, pa će obavljanje tog zadatka na kraju zahtevati manje energije“, dodao je profesor Mesje.
[wonderplugin_slider id=155]
Српски језик 
Slovenčina 
