Strahove zemalja u regionu da bi odlazak radnika u druge zemlje zbog većih plata mogao postati masovnija pojava potvrdio je i MMF koji je izneo podatak da će se zemlje na našim prostorima tek suočiti sa ozbiljnom migracijom radnika.
Kako piše Blic, istovremeno je zabrinuo i stav MMF-a da zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope takav problem neće moći da reše samo povećanjem zarada, već ozbiljnim sistemskim merama koje se svode na mnogo više rada.
Tao Džang, zamenik generalne direktorke MMF-a, predvideo je da će Bugarska, Letonija, Poljska i Ukrajina zabeležiti najveći pad radne snage, veći od 30 odsto, u narednih 30 godina, dok bi u Slovačkoj ili Srbiji radna snaga mogla da padne za 20 procenata. Rešenja istovremeno, kako tvrdi, postoje, a to su podizanje starosne granice za penzionisanje, ohrabrivanje žena i starijih radnika za ulazak na tržište rada i tehnološki napredak.
Pitanje je samo mogu li tome srpska privreda i građani odgovoriti?
Što se tiče podizanja starosne granice za penzije tu je Srbija već učinila mnogo, reklo bi se možda i sve što je struka savetovala.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov, za „Blic“ kaže da je penzioni sistem u Srbiji trenutno održiv i da nema potrebe za dodatnim izmenama.
„Sa stanovišta održivosti penzionog sistema, sada nema potrebe za produžavanjem godina za odlazak u penziju. Mi smo svoj domaći zadatak obavili kada smo usvojili nove izmene i sada samo treba istrajati na donetim merama. S druge strane, moguća su podešavanja u smislu fleksibilnosti, ali ne pod obavezno. To bi značilo da građani nakon penzionisanja mogu da obavljaju dodatne poslove, naravno ukoliko to žele i ukoliko za njihovim radom postoji potreba“, ocenio je Altiparmakov.
Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da je situacija sa radnom snagom u Srbiji zabrinjavajuća i da, na žalost, još uvek nema adekvatne reakcije. On za „Blic“ kaže da je neophodna borba na više frontova.
„Jedna od opcija je da radno aktiviramo svo stanovništvo, kako starije od 65 godina i žene, tako i mladima predočiti da je dobro da što pre počnu da rade, po mogućstvu i za vreme studija, jer je situacija alarmantna. Dalje, potrebno je postići nacionalni konsenzus o penzijskom sistemu jer će nam trebati međugeneracijsko razumevanje, ovog puta u obrnutom smeru – starijih prema mladima“, navodi Stevanović i napominje da se sa sprovođenjem svih ovih mera mora početi što pre.
Kao treće rešenje on vidi uvoz radne snage iz inostranstva, ali nije siguran koliko je ovo dobra opcija, s obzirom na to da dosadašnji izvori, poput Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, imaju slične probleme, pa bismo radnike morali da „uvozimo“ iz udaljenijih zemalja.
„Tehnološki razvoj i automatizacija privrede svakako su dobrodošli, jer bi porast produktivnosti doneo verovatno i veće plate sa manje zaposlenih radnika, ali to je samo jedan od frontova na kojima se moramo boriti, jer nam preti izjednačavanje broja radnika i penzionera“, ocenjuje sagovornik beogradskog lista.
Stevanović naglašava da ćemo ovu neravnotežu u starosnoj piramidi morati da ispravljamo verovatno još 30 godina, taman koliko sežu i procene MMF-a. On dodaje da bi, između ostalog, „bilo dobro i stvoriti uslove da poneko od naših emigranata poželi da se vrati u zemlju“.
U Nemačku od 2000. godine otišlo 200.000 građana Srbije
Nedavno predstavljeni podaci OEBS-a govore da je našu zemlju od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godine. Uhlebljenje su najčešće nalazili u najrazvijenijim zapadnim evropskim zemljama, Nemačkoj i Austriji, ali i u Švedskoj i Norveškoj.
[wonderplugin_slider id=10]
Nemačka Savezna služba za migracije procenjuje da se za protekle dve godine iz Srbije u Nemačku iselilo više od 51.000 ljudi, a u prvoj polovini 2018. skoro 19.000 radnika iz Srbije imalo je dozvolu boravka u Nemačkoj, što je 2.000 više nego u istom periodu prethodne godine. Neke ranije procene su pokazale da je samo put ove zemlje od 2000. godine iz Srbije otišlo više od 200.000 građana, i da je svaki treći zaposlen u proizvodnji, poljoprivredi i građevini, svaki četvrti u hotelijerstvu, a svaki peti u metalnoj industriji.
Susedi povećali plate za 40 odsto
Ozbiljan izazov je i pred Bugarskom i Rumunijom koje su članice EU punih 10 godina, a istraživanje koje je uradila Fondacija Fridrih Ebert pokazuje da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju. Stručnjaci istovremeno napuštaju i Mađarsku koja važi za relativno razvijenu zemlju Evropske unije. Problem odlaska dobrih radnika oni su pokušali da reše povećavanjem plata i do 40 odsto ali i odobravanjem jeftinih državnih kredita što je slučaj u Mađarskoj.
Demografski izazovi
Tao Džang, zamenik generalne direktorke MMF, napominje da će, prema sadašnjim projekcijama, radna populacija morati da podržava više nego dvostruko veći broj starijih osoba nego što to trenutno čini.
„Ti demografski izazovi mogli bi značajno usporiti rast i mogli bi zemlje stajati oko jedan odsto BDP godišnje“, upozorava Džang i dodaje da bez demografskih pritisaka, BDP po stanovniku u regionu mogao do 2050. dosegnuti 74 osto nivoa Zapadne Evrope, dok bi uz demografske izazove taj nivo iznosio samo 60 odsto.
Pored mera za zaustavljanje migracija i povratak onih koji su otišli, Džang kaže da su se neke zemlje za ublažavanje nedostatka radne snage odlučile na uvoz stranih radnika.
Načine za povećanje ponude radne snage vidi u ohrabrivanju žena za ulazak na tržište rada, kao i starijih radnika. Prema njegovim rečima, prosečno učešće žena na tržištu rada u regionu je za 10 procentnih poena manje nego u Zapadnoj Evropi. Kao jednu od mera za ublažavanje manjka radne snage naveo je i podizanje starosne granice za penzionisanje. U Srbiji se danas radi 3,4 godine duže nego što su naši građani do penzionisanja u proseku radili pre devet godina, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda. Tako je prosečan radni vek u 2018. godini bio 33,3 godine, gde muškarci rade prosečno 36,4 godine, a žene 30 godina.
Džang je apostrofirao i tehnološki napredak i efikasnost upotreba tehnologije, za koju kaže da je realnost u ovom regionu u kom su mnoge firme uvele automatizaciju.
Српски језик 
Slovenčina 
