Nacionalni dan bez duvana, 31. januar, ove godine se sprovodi pod sloganom: „Zaštitimo se od duvana”, koji posebno naglašava opasnosti kojima su nepušači, naročito deca, izloženi udisanjem duvanskog dima iz okruženja u kojem najduže borave – svoje kuće.
Ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu, pa efikasna zaštita podrazumeva potpunu eliminaciju duvanskog dima iz svakog zatvorenog javnog i radnog prostora, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.
Boravkom u prostoru gde je dozvoljeno konzumiranje duvana, „zadržane čestice duvana“ se ponovo unose ne samo udisanjem, već i kontaktom sa kožom i gutanjem. One predstavljaju faktor rizika za sve članove domaćinstva, ali najviše za malu decu jer su ona manje telesne mase, imaju veću frekvenciju disanja od odraslih, veću propustljivost kože i sluzokože, duže borave u zatvorenom prostoru, igraju se na podu, ližu predmete i igračke na koje se taloži duvanski aerosol, imaju slabije razvijen imunitet na zagađivače iz životne sredine, što ih čini naročito osetljivim delom populacije.
Posledice izloženosti duvanskom dimu po decu su: češće upale disajnih puteva i srednjeg uha; astma; alergije – rinitis, dermatitis i alergije na hranu; teškoće u učenju; hiperaktivnost sa ili bez poremaćaja pažnje; limfom i leukemija. Jedna od najtežih posledica izloženosti duvanskom dimu iz okruženja jeste povećan rizik za tzv. „iznenadnu smrt odojčeta“.
Posebna priča su novi duvanski proizvodi: danas su sve češće u upotrebi „elektronski sistemi za snabdevanje nikotinom“ – e-cigarete, „zagrevajući duvanski proizvodi“ (IQOS i drugi), a u pojedinim ugostiteljskim objektima se viđa i upotreba nargila. Osnovna poruka je da se ovi načini upotrebe duvanskih proizvoda ne mogu preporučivati kao pomoć u odvikavanju od pušenja cigareta, jer imitiraju pušenje. U ovim proizvodima se mogu naći mnogi štetni i kancerogeni sastojci, samo u nešto manjim koncentracijama nego u cigaretama, ali nikako bezopasnim.
[wonderplugin_slider id=67]
Činjenica je da su ovo relativno novi duvanski proizvodi svuda u svetu i nedostatak propisa kojima se njihovo postojanje reguliše – globalni je problem. Pušenjem nargila se unosi znatno veća količina ugljen-monoksida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, aldehida, čestica male molekulske mase (koje prodiru do alveola i dalje u krv) i drugih štetnih sastojaka, jer mešavina duvana ili biljaka u nargili sagoreva na uglju. Prosečno, jednočasovno, pušenje nargile odgovara dozi nikotina koju proizvede 10 paklica cigareta. Kako se sistem nargile ne može sterilisati, ne čude podaci o tome da je dokazano da je njenim korišćenjem moguće preneti opasne mikroorganizme, izazivače tuberkuloze, hepatitisa, infektivne mononukleoze i dr.
Istraživanje koje je 2017.g. sproveo Institut za javno zdravlje Vojvodine među učenicima prvih razreda srednjih škola u Novom Sadu, govori o širokoj „zloupotrebi“ duvanskih proizvoda:
- Oko 40% srednjoškolaca je bar jednom u toku života pušilo cigarete (45,0% devojaka i 34,1% mladića);
- Svaki sedmi šesnaestogodišnjak je u 30 dana pre sprovođenja istraživanja svakodnevno pušio cigarete (12,4% devojaka i 14,2% mladića);
- Među učenicima koji su nekada u životu pušili cigarete 70,8% mladića je imalo 14 godina i manje kada su zapačili prvu cigaretu, dok je to uradilo čak 73,5% devojaka.
Institut za javno zdravlje Vojvodine realizovao je i nagradni konkurs „Ostavi sad“ za dizajn plakata kojim se popularizuje istoimena softverska aplikacija za mobilne telefone za podršku odvikavanju od pušenja. Mobilna aplikacija za podršku odvikavanju od pušenja spada u metode samoodvikavanja, a oslanja se i na bihevioralne metode, razrađene u algoritmu koji prati procenu stepena zavisnosti od duvana, procenu spremnosti za odvikavanje i u zavisnosti od kategorije, programiran je tako da daje određene podsticaje koje sam zavisnik od duvana bira među predloženim opcijama. Pilotiranje softverske aplikacije započeće 31. januara 2020. godine, Nacionalnog dana bez duvana a završiće se 31. maja, Svetskog dana bez duvana (na web-dizajn stranici http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/).
[wonderplugin_slider id=26]
Српски језик 
Slovenčina 
