Nemanja je završio dva fakulteta sa prosekom 9

Nemanja Aksić iz Bora, ima tek 23 godine, a već je zaradio diplomu i na drugom fakultetu – nakon Hemijskog, završni rad odbranio je i na Elektrotehničkom.

Međutim, iako je u pitanju vredan i posvećen momak, student sa sjajnim prosekom, obrazovni sistem naneo mu je strašne nepravde.

Nemanja kaže da ne može da se odluči da li više voli fiziku ili hemiju, a odluku da istovremeno upiše oba fakulteta podstakle su nagrade upravo iz ova dva predmeta.

– Zbog takmičenja iz fizike i hemije nisam morao da polažem prijemni ispit da bih upisao željene smerove na Hemijskom i Elektrotehničkom fakultetu. Dobio sam indekse i u oba je stajao pečat, koji je označavao da sam na budžetu. A onda su me pozvali sa Hemijskog, kada su otkrili da sam upisan na ETF i rekli su mi da imam dve opcije: da se prebacim na samofinansiranje, ili da odustanem – počinje priču Nemanja, dodavši da prema zakonu o Visokom obrazovanju, student koji pohađa dva fakulteta, nema prava da na oba bude finansiran iz budžeta.

Dakle, zakon je rekao svoje, ali Nemanja nije odustao. Motiv da nastavi da studira hemiju, između ostalog, bilo je i to što je bio polaznik Petnice. U ovoj istraživačkoj stanici, on je već četiri godine saradnik.

– Organizacija je jedan od ključnih elemenata kako bi se uspešno realizovalo studiranje – kaže Nemanja, koji je Hemijski završio sa prosekom 9,17, a ETF sa 9,07.

Laboratorijske vežbe iz hemije bile su obavezne i nužne za savladavanje gradiva, te su oduzimale dosta vremena, a predavanja na elektrotehnici nisu bila striktno obavezujuća. Bilo je potrebno stalno uklapanje rasporeda predavanja, ali i ispita.

Četiri godine mu izmicala stipendija

– Bilo je turbulentno, trčim sa fakulteta na fakultet i na kraju mi ostane jedan ispit, koji ne „očistim“. Zbog toga nikad za ove četiri godine nisam uspeo da dobijem stipendiju, jer im je nevažno što imam prosek iznad devet, kad nisam očistio godinu – kaže Nemanja, dodajući da ga je godišnje školarina godišnje koštala oko 1.000 evra.

I treći put mu je birokratija podmetnula nogu, kada je nakon upisanog mastera na Hemijskom fakultetu pokušao da upiše master studije i na Elektrotehničkom. Kako kaže naš sagovornik, došlo je do zabune oko ESPB bodova, te je ispalo kao da ih on nema dovoljno za upis ovog nivoa.

[wonderplugin_slider id=22]

Želi da živi u Srbiji

Ipak, ovaj marljivi i pametni momak ne želi da ode iz Srbije.

– Biću ovde sigurno još godinu dana, dok ne završim master, a na doktorske najverovatnije u inostranstvo. Ipak, najviše bih voleo da ostanem u Srbiji, to je moja matična zemlja, tu su mi porodica i prijatelji, pogotovo ako ovde iskrsne nešto povoljno – kaže on.

Priznaje da je rasterećeniji bez ETF-a, i da će moći još više da se posveti masteru na Hemijskom.

Upitan da objasni šta za njega znači povoljno, i šta je potrebno da bi jedan takav um ostao u Srbiji, Nemanja skromno kaže da mu je najbitnije da ima mogućnost da se bavi nekom oblasti koja ga zanima i koja ima perspektivu, a tek onda pominje ekonomsku stabilnost.

Na pitanje da li ima u vidu određene stipendije za dalje studiranje u inostranstvu, Aksić kaže su otvorene mogućnosti poput Holandije, Nemačke i Engleske, i da svakako ne bi išao na usavršavanje o svom trošku.

Hobiji

I pored napornog rada i mnogo učenja, Nemanja ima vremena za druženje, sviranje gitare, i sport. Košarkom se bavi godinama, pri završetku osnovne škole, proglašen je za učenika, ali i sportistu generacije. Takođe, bio je i član košarkaškog tima na ETF-u, koji je ostvarivao značajne rezultate.

Podrška

Nemanja je izrazio i zahvalnost što je uz njega uvek stajala porodica. Maksimalnu podršku pružaju mu roditelji i brat, mada priznaje da su „u početku govorili da su dva fakulteta možda mnogo“. Takođe, velika podrška mu je i devojka, sa kojom je već dve i po godine u vezi, a koja je trenutno na završnoj godini studija hemije.

On ne zaboravlja ni drugove, kaže da su ponosni na njega. Ali, ima li onih koji zameraju uspeh?

– Zavidnih uvek ima, i na fakultetu čak, profesora, asistenata. Ali, sve se to da regulisati: komunikacija je najbitnija – prostodušno kaže on.