Poslednjih godina sirak je sve zastupljeniji na poljima jer dobro podnosi sušu i toplu klimu. I skuplji je od kukuruza, dok su troškovi setve neznatno niži, zbog semena koje je jeftinije u odnosu na kukuruz i manje ga treba. Poznato je da poljoprivrednici zbog tropske klime traže alternativne biljne vrste u zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i da sirak iz godine u godinu postaje zamena za kukuruz, posebno na područjima gde je lošiji kvalitet zemljišta.
U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na dve lokacije: na severu, na potesu Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.
„Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom. Prednost sirka ogleda se i u tome šta ga ne napada kukuruzna zlatica“, kazao je Spevak i dodaje da se malo kasnije seje nego kukuruz, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji nego kukuruz. Sada je kilogram zrna sirka 33 dinara, a kukuruza 24 dinara. Uvek je sirak za trećinu skuplji nego kukuruz.
Po rečima dr Vladimira Sikore s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa, u zavisnosti od primene, razlikuje više agronomskih formi sirka.
„Sirak metlaš predstavlja sirovinu za metlarsku industriju i kao takav se gaji u regionima u kojim se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potreba za sirovinom – sirkovom slamom, i svake godine su između 500 i 800 hektara“, kaže naš Vladimir Sikora.
Sirak za zrno, dodaje, gaji se radi zrna koje se koristi isto kao i zrno kukuruza i menja ga u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima, u kojim se ne mogu postići odgovarajući prinosi kukuruza
„Poslednjih godina postaju interesantni i sirkovi kod kojih se dobija velika količina biomase – do 100 tona po hektaru. Ovi sirkovi su interesantni za biogasna postrojenja i realno je očekivati da će njihova proizvodnja sve više dobijati na značaju“, naveo je Sikora.
