Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u aprilu porasla je sa 2,8 na 3,3 odsto, dok Narodna banka Srbije procenjuje da bi do kraja godine mogla da se približi nivou od pet odsto, piše Insajder.
Iako je inflacija i dalje znatno niža nego tokom prethodne dve godine, najnoviji podaci pokazuju da se pritisci na cene nisu potpuno smirili. Najveći rast trenutno beleži hrana, posebno povrće, što građani među prvima osećaju kroz svakodnevnu kupovinu.
Ekonomista Saša Đogović upozorava da je „sasvim izvesno“ da će projektovana granica inflacije biti probijena i da će se rast cena dodatno intenzivirati pod uticajem energenata, transporta i hrane.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u aprilu porasla je sa 2,8 na 3,3 odsto, dok Narodna banka Srbije procenjuje da bi do kraja godine mogla da se približi nivou od pet odsto.
Pojedine procene Međunarodnog monetarnog fonda idu i do 5,2 odsto.
Ukidanje ograničenja marži izazvaće dodatni inflatorni pritisak
Đogović upozorava i da će dodatni inflatorni pritisak izazvati ukidanje ograničenja trgovačkih marži na pojedine proizvode, koje je važilo od septembra prošle godine.
„Od septembra prošle godine imali smo limitirane trgovačke marže. Ove godine toga više nema, tako da će biti znatno niža baza za poređenje od septembra sa povećanim cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To će sigurno usloviti dodatni intenzitet rasta potrošačkih cena u odnosu na prošlu godinu“, rekao je Đogović.
On se dotakao i toga koliki uticaj ima Vlada, akciza i drugih mera koje su do sada poduzete, ali da takva politika nije održiva na duži rok.
„Vlada Srbije može u kratkom periodu da se odrekne dela akciza na gorivo, čime je na početku ove bliskoistočne krize uspevala da ublaži negativne efekte rasta cene nafte na svetskom tržištu. Međutim, već vidimo da je umesto 25 odsto sada reč o 20 odsto odricanja od akciza na gorivo“, naveo je Đogović.
Prema njegovim rečima, to će dodatno podstaći rast cena.
Inflacija do kraja godine će premašiti projekcije NBS
„Možemo računati da će ove godine biti probijena gornja projektovana stopa inflacije od 4,5 odsto, a koliko će biti probijena zavisi od toga kako će se odvijati bliskoistočna kriza i kako će se rešiti blokada Ormuskog moreuza“, zaključio je Đogović.
Ekonomista upozorava da, iako je NBS uračunala krizu u Persijskom zalivu, izvesno je da će inflacija premašiti gornju granicu projekcije centralne banke.
„Zavisi od dinamike rešavanja krize u Persijskom zalivu. MMF je računao da bi pri ceni nafte od 90 do 95 dolara po barelu stopa inflacije u Srbiji bila 5,2 odsto. Mi već poslednje tri nedelje imamo cenu daleko iznad 100 dolara po barelu, juče je bila i 110 dolara“, rekao je Đogović.
Prema njegovim rečima, ukoliko se takve cene energenata zadrže i tokom narednih nedelja, inflacija bi mogla da bude značajno viša od sadašnjih projekcija.
Đogović upozorava da država neće moći dugoročno da amortizuje rast cena goriva kroz odricanje od akciza, jer bi to dodatno opteretilo javne finansije.
„Država više neće moći da se odrekne ni ovih 20 odsto akciza na gorivo zbog prenapregnutosti budžeta, odnosno rasta budžetskog deficita, koji bi mogao da premaši i tri odsto BDP-a, koliko je projektovano i sa čim se saglasio MMF“, kazao je Đogović.
Građani posebno osećaju rast cena goriva i transporta
Govoreći o utisku građana da su cene u prodavnicama porasle više od zvanično registrovane inflacije od 3,3 odsto, Đogović kaže da percepcija inflacije često zavisi od toga koje proizvode domaćinstva najčešće kupuju.
„Statistika uvek može da kasni za nečijim ličnim osećajem, odnosno sve zavisi od toga šta najčešće kupujete. Neki proizvodi zaista jesu poskupeli. Recimo, voće jeste i to se vidi i po statističkim podacima. Neki drugi proizvodi nisu“, rekao je Đogović.
On ocenjuje da građani posebno snažno osećaju rast cena goriva i transporta, jer ti troškovi direktno utiču na svakodnevni život i kućni budžet.
Prema njegovim rečima, rast troškova energenata i transporta nastaviće dodatno da opterećuje građane i u narednom periodu.
„To već traje, trajaće i stanje će se pogoršavati“, kazao je Đogović.
Đogović ocenjuje da će se rast cena goriva i transporta najpre videti na zelenim pijacama i kod poljoprivrednih proizvoda, jer rastu troškovi proizvodnje i distribucije hrane.
Prema njegovim rečima, veliki maloprodajni lanci trenutno lakše amortizuju deo troškova zbog količine robe koju nabavljaju i pregovaračke pozicije prema dobavljačima.
„Veliki maloprodajni lanci nabavljaju velike količine robe i imaju veći pregovarački potencijal prema dobavljačima, pa mogu deo tog udara da apsorbuju ili da poskupljenja drže pod određenom kontrolom, zbog čega su ona trenutno manje vidljiva“, naveo je on.
Ipak, upozorava da će i taj efekat biti samo privremen.
„To je kratkoročno. Već od maja inflacija ulazi u pun zamah i dalje će se pojačavati. Koliki će biti njen intenzitet zavisi od razvoja krize u Persijskom zalivu, ali je bez dileme da ćemo probiti projektovanu stopu inflacije“, rekao je Đogović.
