Vakcina Gadasil 9 najefikasnija je zaštita protiv devet tipova humanog papiloma virusa (HPV), stav je lekarske struke. Kako navodi Storyteller, ovi virusi izazivaju nekoliko vrsta karcinoma, od kojih je najrasprostranjeniji rak grlića materice. Unazad nekoliko godina u Srbiji je besplatna vakcinacija dostupna deci i mladima uzrasta od 9 do 26 godina. Od pre nekoliko dana imunizacija je proširena, pa, uz preporuku lekara, vakcinu protiv HPV-a mogu da prime i muškarci i žene do 45 godina.
Lista zainteresovanih za imunizaciju pravi se i u Domu zdravlja u Bačkom Petrovcu. Dok je kod dece i mladih vakcina svima dostupna, kod starijih to nije slučaj. Mogu da je prime samo ukoliko postoje određene indikacije, objašnjava Jarmila Šproh Beljička, ginekološkinja u Domu zdravlja u Bačkom Petrovcu. Preporuku da li treba da prime vakcinu, građani i građanke mogu da dobiju od ginekologa, urologa, epidemiologa i dermatovenerologa.
„Na prvom mestu su žene kod kojih je nekada utvrđeno prisustvo nekog tipa HPV-a ili one koje su imale neku od displazija ili atipija. To znači da im je PAPA test bio različit od PAPA II. Raspravlja se i da indikacija bude ektopija, odnosno ranica na grliću materice”, kaže Jarmila Šproh Beljička.
Kod dece vakcina protiv HPV-a je preventivna mera, da se spreči infekcije koja može izazvati različite vrste raka. Kod odraslih žena i muškaraca kojima lekari preporuče vakcinaciju, ona nije primarna prevencija već ima terapijski efekat. Sve informacije građani i građanke mogu da dobiju i od svog izabranog lekara.
„Ako govorimo o ženama koje su zanteresovane, prvo treba da se jave izabranom lekaru. U odnosu na broj prijavljenih se poručuju vakcine. Do 18 godine vakcinacija se vrši na pedijatriji, a stariji vakcinu primaju u ambulantama”, navodi ginekološkinja.
Vakcina nije polno opredeljena i preporučuje se podjednako i muškarcima i ženama. Zainteresovanost građana i građanki ginekološkinja opisuje kao osrednju. Poredi iskustvo sa vakcinacijom dece, koju su u početku dovodili najviše roditelji koji su bili bolje informisani o značaju i efikasnosti vakcine. Očekuje da će slično biti i sa proširenom vakcinacijom, te da će po mišljenje uglavnom dolaziti oni koji veruju lekarima i nauci.
„Mi već sada imamo listu ljudi koji su se prijavili. Sporije ide sa onima koje treba informisati, edukovati i ubediti. I dalje veruju da vakcina nije dovoljno bezbedna i istražena, a to nije tačno. Širom sveta se daje već 20 godina”, kaže Šproh Beljička.
Visoka vakcinacija znači manji broj obolelih
U pojedinim zemljama, poput Australije, Velike Britanije ili država Skandinavije, obuhvat vakcinacije protiv HPV-a je i preko 90%. Rezultati se ogledaju u drastično smanjenom broju obolelih od različitih vrsta raka koje izazivaju tipovi humanog papiloma virusa. U Danskoj se očekuje da će do 2040. godine rak grlića materice biti gotovo iskorenjena bolest.
„U zemljama u kojima je visok obuhvat vakcinacije više se ne susreću sa određenim stadijumima karcinoma grlića materice koji se kod nas još svakodnevno otkrivaju”, dodaje Jarmila Šproh Beljička.
Procene su da se većina ljudi tokom života bar jednom inficira humanim papiloma virusom. Najčešće se prenosi seksualnim putem, ali lako se širi, pa je nekada dovoljan i samo blizak kontakt sa osobom kod koje postoji infekcija. Postoji preko sto tipova HPV-a, ali samo neki mogu da dovedu do nastanka karcinoma. Prisustvo virusa u organizmu ne znači da će on ostaviti posledice.
„U 90% slučajeva prođe spontano, kao i svaka virusna infekcija koja deluje intraćelijski. Ali ako taj virus opstane duže od tri godine, stalno je prisutan i još se iskombinuje sa drugim infekcijama ili lošim navikama, onda dolazi do promena na ćelijama grlića materice”, kaže ginekološkinja.
U faktore rizika, koji uz infekciju HPV-om mogu dovesti do razvoja bolesti, ubrajaju se loši stilovi života, pušenje, češće menjanje partenera ili partnerki, kao i pad imuniteta. U većini slučajeva za razvoj bolesti potrebno je i nekoliko godina, pa se uz redovne preglede može na vreme otkriti i uspešno lečiti.
Iako prevencija postoji, borbu protiv infekcije HPV otežavaju zablude, nepoverenje i nedostatak informacija. Uprkos dokazanim istraživanjima i primerima iz drugih država, u Srbiji je, prema podacima Instituta za javno zdravlje za četiri godine, koliko je vakcina dostupna, vakcinisano samo 8% dečaka i devojčica.
„Potrebno je razmisliti, bolje se informisati, a ne zaključivati na osnovu neproverenih informacija. Imala sam slučajeva, kada objasnim ženama, da mi kažu kako su nešto drugačije pročitale. Još uvek smo skloni da verujemo u nepouzdane izvore”, ocenjuje Jarmila Šproh Beljička.
