Zašto srpski poljoprivrednici bacaju svoje proizvode – gde je ključ problema

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom.

Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od bacanja svojih proizvoda, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. Da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou.

Milan Prostran, agroekonomista kaže da je prosipanje i uništavanje hrane jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali da oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći. U EU se poljoprivrednicima kako kaže Prostran nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac.

„Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji,“ pojašnjava Prostran.

Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi

U centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća – „Srbijanka“ Valjevo, „Šapčanka“ iz Šapca, „Crvena zvezda“ Kragujevac, „Budimka“ Požega, „Borac“ Petrovac na Mlavi i tako dalje. Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.

[wonderplugin_slider id=136]

„Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama,“ govori Prostran. Često se dešava kako dalje pojašnjava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i kaže Prostran postoji ta vrsta nezadovoljstva.

Neuređen prostor u lancu – proizvođača, otkupljivača prerađivača i izvoznika

Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. „Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja,“ kaže Prostran, prenose Večernje novosti.

To je jedna turbulentna situacija, napominje on gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema.

„Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake. Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća,“ kaže Prostran.

Zadruge mogu pomoći

Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se „budi“, projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne. Zadrugama se kako je pojasnio mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači. „One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete,“ zaključuje Prostran.